После 72 године у Србију стижу две светиње – део крста на коме је разапет Христ и десна рука Јована Крститеља, које од 1941. године чува Црногорска митрополија. Светиње ће бити изложене у Нишу, где се у недељу одржава Централна манифестација обележавања јубилеја Миланског едикта.
Наредна три дана, две светиње – део крста на коме је разапет Христ и десна рука Јована Крститеља, које после 72 године стижу у Србију – биће изложене верницима у Нишу.
Десна рука Јована Крститеља којој се приписује исцелитељска моћ, вековима је прелазила дуг пут од Јерусалима, до Цариграда одакле су је крстачи однели на Родос. У 16. веку била је на Малти, па после Наполеоновог освајања малтешки витезови су је у јесен 1799. године предали руском цару Павлу Првом Романову.
У Русији је светиња била до Октобарске револуције када је Марија Фјодоровна, мајка Николаја другог Романова, иначе данска принцеза, однела у Копенхаген. Руски митрополит пред Други светски рат, је у захвалност према Србима који су примили руске избеглице, донео реликвију у Београд и поклонио нашем краљу Александру првом Карађорђевићу.
Из Белог двора рука је однета у Острог 1941. године, а потом пребачена у државни трезор, где је провела четири деценије, све до 1993. године када је пренета на Цетиње и откривена верницима. Александар Пајић из Бачке Паланке, ђак Цетињске богословије у то време, присећа се тренутка када је први пут видео светињу.
Централна манифестација обележавања 17 векова Миланског едикта, са свечаном архијерејском литургијом, биће одржана у Нишу, у недељу у 9 сати.
РТС
