Рушење цркве Светог Архангела Гаврила у Шопићу старе 149 година!

Прошле године, тачније 26. јуна 2014. село Шопићи код Лазаревца погодио је торнадо који је скидао кровове са кућа, превртао возила, али и озбиљно оштетио цркву посвећену Светом Архангелу Гаврилу…

А онда се 18. априла 2015. огласило Удружење Свети Сава из Лазаревца са позивом на протест а због покушаја рушења цркве у Шопићу. О томе смо већ писали у тексту – Удружење Свети Сава из Лазаревца: Браћо и сестре не дозволимо рушење цркве Светог Архангела Гаврила, како радили тако нам Бог помогао!.

Скуп грађана да заштите цркву од рушења

„Ради се о нечасном покушају рушења цркве Светог Архангела Гаврила у Шопићу, која се убраја у најстарије и најзначајније светиње, уједно и споменике културе у Лазаревачкој општини и шире. Да зло буде веће, ово се све дешава без ваљаног разлога под изговором немогућности обнове цркве, о чему не постоји никакав технички елаборат, нити дозвола завода за заштиту споменика културе. Сам Господ Бог није дозволио да радници фирме која је ангажована сруше звоник који су вукли сајлама и грађевинским машинама у четвртак, 16. Априла, само два дана након Васкрса. После вечерашње поделе летака од стране Удружења Свети Сава поводом рушење Цркве у Шопићу свештеник Мирко је послао људе да скину сајлу са звоника која је материјални доказ да су хтели да сруше Цркву. Тако што су звоник вукли сајлама према броду Цркве у намери да је потпуно сруше. “ –писало је у обавештењу Удружења Свети Сава из Лазаревца.

Погледајте и аутентичан снимак рушења Цркве Светог Архангела Гаврила у Шопићу, када су после три покушаја рушења и исто толико пуцања сајле са којом су вукли Цркву, рушитељи одустали. Богу Хвала, Цркви ништа није фалило. „Машина која је вукла Цркву је масе близу 40 тона и није могла да мрдне звоник Цркве“ – толико о томе колико је Црква трошна.

Ако мислите да се на овом завршило, није. Грађани су реаговали, обратили су се и званичним институцијама због заштите овог значајног духовног и културног наслеђа… Српски центар екологије је од Завода за заштиту споменика културе града Београда добио информацију 4. маја 2015. и Извештај који је Стручна служба Завода саставила на основу изласка на терен и увида у стање цркве 23. априла 2015.

Обратили су се Заводу за заштиту споменика културе града Београда са захтевом да добију информације: да ли је Црквена општина Шопић добила финансијску помоћ за извођење радова на санацији цркве од Завода, да ли је Завод дао дао одобрење за извођење радова на цркви, да ли је Црквена општина упутила захтев Заводу за рушење цркве а пре покушаја рушења 16. априла 2015, као и да се изјасне – да ли је Завод за заштиту споменика културе града Београда издао одобрење Црквеној општини Шопић да сруши цркву Светог Архангела Гаврила…

Коначно, 15. јуна 2015. је стигао одговор Завода за заштиту споменика града Београда у коме су дали одговоре на ова питања.

* Завод за заштиту споменика културе није добио захтев од Црквене општине Шопић за сагласност за извођење радова на објекту цркве.
* Завод за заштиту споменика културе није издао никакав акт којим би се сагласио са извођењем радова на демонтажи цркве.
* Завод за заштиту споменика културе није дао никаква средства Црквеној општини Шопић за ту намену.

Да бисте имали праву слику о овом догађају треба да имате и сазнање да се СПЦ, односно Црквена општина Шопић, дописом од 15. маја 2015. обратила Заводу за заштиту споменика културе у Београду, по предмету рушења цркве.  Црквена општина је уз допис послала и Елаборат о геомеханичким испитивањима тла око цркве, као и Опис стања конструкције и анализу могуће санације.

Завод за заштиту споменика културе града Београда је одговорио:
* Елаборат о геомеханичким испитивањима тла око цркве даје увид у састав и квалитет тла, а не у стање предметног објекта (цркве) и као такав не може бити документ на основу кога се може донети одлука о начину санације објекта, јер то је једно у низу испитивања која треба урадити пре доношења коначног закључка.
* Опис стања конструкције и анализе могућности санације објекта је према достављеној документацији коју су радила два стручна лица – „израђен на основу визуелног предмета и личног утиску аутора, а не на основу систематичних статичких анализа и мерења“, па се из тог разлога не може узети као крајњи закључак.

Због свега овога Стручна служба Завода за заштиту споменика културе сматра да је потребно урадити додатне систематске анализе конструкције објекта и темеља, као и постојећих оштећења на објекту, ПРЕ доношења одлуке о санирању цркве.
Такође су обавестили СПЦ, односно Црквену општину у Шопићу о садржају члана 32. Закона о културним добрима (Службени гласник РС, бр. 71/94), који ову област регулише:
„сопственик не сме да:
1) користи културно добро у сврхе које нису у складу с његовом природом, наменом и значајем, или на начин на који може довести до оштећења културног добра;
2) раскопава, руши, преправља, презиђује или врши било какве радове који могу нарушити својства културног добра без утврђених услова и сагласности надлежног органа и
3) распарчава збирке, колекције и фондове културних добара без утврђених услова и сагласности надлежне установе заштите“.

Иначе, црква Светог Архангела Гаврила у Шопићу ужива статус појединачног добра под заштитом Завода за заштиту споменика града Београда.

Завод за заштиту споменика културе града Београда био је јасан, нису ни тражене ни одобрене финансије, али НИСУ ДАЛИ ОДОБРЕЊЕ ЗА РУШЕЊЕ И САНАЦИЈУ ЦРКВЕ У ШОПИЋУ, а они су НАДЛЕЖНИ ЗА ЗАШТИТУ.
АЛИ, ЦРКВУ СУ И ПОРЕД ОВОГ УПОЗОРЕЊА И ОДГОВОРА НАДЛЕЖНЕ ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ПОКУШАЛИ ДА СРУШЕ.

***

Српски центар екологије из Лазаревца је првобитно, реаговао код надлежних следећим писмом, на које је добио одговор:

„РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ
БЕОГРАД

Поштовани,

Обраћамо Вам се због незаконитог покушаја рушења цркве Светог Архангела Гаврила у Шопићу, за који постоји основана сумња да га је организовао Мирко Тешић – свештеник Црквене општине Шопић, уз помоћ техничког директора фирме „Колубара-Грађевинар“- Лазаревац, извесног Чантрака.

Наиме, у четвртак 16. априла, дошло је до покушаја рушења звоника цркве, када су на захтев свештеника Мирка Тешића, а на основу усменог налога техничког директора Колубаре-Грађевинар, извесног Чантрака непознати радници покушали да сруше звоник цркве, вукући га сајлама и грађевинским машинама према „броду“ цркве са јасном намером да на тај начин сруше цео објекат (уколико би звоник цркве пао на остатак објекта).

Чињеница да објекат припада Српској православној цркви, не поништава законску обавезу да се за било какве грађевинске радове, реконструкцију, рушење или доградњу мора прибавити грађевинска дозвола, то јест Решење о одобрењу од надлежног органа управе.

Да зло буде веће, у питању је објекат који код Завода за заштиту споменика културе града Београда има статус „ДОБРО КОЈЕ УЖИВА СТАТУС ПРЕТХОДНЕ ЗАШТИТЕ“.

Напомињемо да Завод за заштиту споменика културе није обавештен о намери и покушају било какве реконструкције, а камо ли рушења овог изузетно значајног споменика културе.

Разлоге које свештеник Мирко Тешић у разговору са народом износи као „покриће“ за рушење цркве су наводна „појава клизишта“, иако о томе не постоји елаборат о геомеханичкој стабилности тла, а чак и да се заиста ради о клизишту, с обзиром на статус који црква у Шопићу има, требало би приступити стручној санацији клизишта и заштити објекта, а не рушењу, као и то да је зграда цркве по свом архитектонском облику „католичка“, а да он жели да се направи „византијска“.

С обзиром да у овом покушају самовољног рушења цркве има и елемената кривичног дела, јер се ради о угрожавању и скрнављењу верског објекта уз постојање основане сумње да је нестао и бакар са кровне конструкције, очекујемо Вашу ХИТНУ реакцију, као и подизање кривичних пријава против виновника овог ВАНДАЛСКОГ чина.

Такође напомињемо да је иконостас цркве скинут и однет на нама непознато место.

У прилогу Вам достављамо фотографије са лица места као доказ.

С поштовањем,
СРПСКИ ЦЕНТАР ЕКОЛОГИЈЕ“

ДОКАЗНИ МАТЕРИЈАЛ О РУШЕЊУ ЦРКВЕ У ШОПИЋУ – САЈЛА:

***

Српски центар екологије из Лазаревца је и Министарству правде РС, односно Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама, послао захтев за информацију да ли је Управа (односно Министарство) упутила финансијску помоћ СПЦ за рестаурацију цркве у Шопићу, која је оштећена у прошлогодишњем невремену и у ком износу.

Министарство је одговорило на овај захтев.
На конкурс који је расписан 2014. године за помоћ у изградњи цркава и верских објеката појавио се и захтев Црквене општине Шопић, па се по Предлогу комисије, а по Одлуци о додели средстава на том списку налази и црква Светог Архангела Гаврила у Шопићу.
Значи, по одлуци Министарства, од државног (народног) новца, „27. 08. 2014. додељено је 1.200.000 динара за санацију и адаптацију цркве у Шопићу“.

А онда је Комисија 23. марта ове године, 2015., утврдила предлог одлуке којим је, на захтев Епархије шумадијске, (СПЦ), по другом конкурсу предложила да се за цркву у Шопићу определи још средства – у износу од 1.000.000 (милион) динара. Значи, по одлуци о додели средстава на два конкурса 2014. и 2015. године, укупно 2.200.000 динара, које изгледа они који су паре добили имају намеру да ненаменски утроше на изградњу потпуно нове цркве, уместо да санирају цркву која постоји већ 149 година.

***

Српски центар екологије Жељко Стојковић је упутио писмо и епископу шумадијском Јовану, са питањем да ли овај нелегални чин рушења цркве Светог Архангела Гаврила у Шопићу има његов благослов. Писмо, које је упућено на Видовдан, 28. 06. 2015. преносимо у целости.

„ЕПИСКОПУ ШУМАДИЈСКОМ
ГОСПОДИНУ ЈОВАНУ
КРАГУЈЕВАЦ

Ваше Преосвештенство,

Обраћамо Вам се поводом нелегалног покушаја рушења Храма Светог Архангела Гаврила у селу Шопићу код Лазаревца.

Као што Вам је вероватно познато, дана 16. априла 2015. године дошло је до покушаја рушења звоника цркве, када су у организацији свештеника Мирка Тешића непознати радници покушали да сруше звоник цркве вукући га сајлама и грађевинским машинама према „броду цркве“, са јасном намером да на тај начин сруше цео храм (уколико би звоник цркве пао на остатак објекта).

С обзиром да свештеник Мирко Тешић у медијима износи чињеницу да се у вези Храма Светог Архангела Гаврила „све предузима уз благослов Српске православне цркве“ (Вечерње Новости од 21. маја 2015. године, страна 28. текст: Еколози против рушења храма, поднаслов – свештенство каже да раде са благословом СПЦ), рачунајући на канонски поредак, претпостављамо да се овај благослов односи на Ваш благослов као надлежног епархијског Архијереја.

Узимајићи у обзир да везано за покушај рушења Храма у Шопићу постоји основана сумња да је почињено више кривичних дела: скрнављење верског објекта, покушај рушења законом заштићеног споменика културе, крађа бакра са кровне конструкције, овим путем Вам се обраћамо питањем: Да ли је покушај нелегалног рушења Храма Светог Архангела Гаврила у Шопићу вршен са Вашим благословом.

Ово је посебно битно због чињенице да се против виновника овог ВАНДАЛСКОГ чина већ спремају кривичне пријаве, које ће ако Бог да ускоро бити упућене полицији и Јавном тужилаштву, тако да у случају да Ви немате никакве везе са овим гнусним делом не би желели да погрешимо (ни да се огрешимо уколико сте по овом питању невини), евентуално и Вас обухвативши истрагом као саучесника, на шта свештеник Мирко Тешић у медијима указује.

С обзиром да сте Ви један од виђенијих епископа у Српској православној цркви, искрено се надамо да се у овом случају ради о самовољи једног заблуделог свештеника, а не о Вашем званичном ставу, поготово што до сада у историји српског народа није запамћено да су свештеници и клирици српске цркве рушили православне храмове.

Искрено се надамо да ћете нам што пре упутити тражени одговор на питање, како би (уколико ничим не стојите иза овог гнусног дела) љага са Вашег имена била скинута, а према свештенику који износи неистине са Ваше стране биле предузете одговарајуће казне.

Такође Вас се овим путем сходно Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја (Службени гласник РС, број 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), на основу члана 15. став 1. обраћамо Захтевом за достављање информације од јавног значаја о утрошку средстава од 1 200 000 динара које сте као Епархија шумадијска добили од Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у оквиру програма „Унапређење сарадње државе са црквама и верским заједницама“, Одлука Директора Управе број 401-01-63/2014-01/22 од 27.08.2014. а за санацију и адаптацију цркве у Шопићу, као и информацију о утрошку средстава од 1 000 000 динара које сте такође добили у оквиру пројекта „Подршка за градњу и обнову верских објеката“ за 2015. годину, Одлука директора управе број 401-01-5/2015-01/231 од 23. 03. 2015. године.

У вези овога морамо Вам рећи како нас евентуални одговор да је црква одвојена од државе неће задовољити, пошто се овде ради о наменским средствима државе Србије, која су опредељена за санацију Светог Храма у Шопићу, а не за рушење чему се без икакве урбанистичке документације и дозволе Завода за заштиту споменика културе приступило.

Чињеница да је СПЦ у смислу административне управе одвојена од државе, не изузима припаднике цркве од закона те исте државе, поготово од санкција које ти закони подразумевају, јер свако сем свог црквеног чина има и своје име, презиме, личност и дела која чини, а на основу догађаја и документације коју везано за рушење цркве у Шопићу поседујемо закључујемо да овде ништа није ни по Божијим ни по државним законима.
Но, није ли већ давно речено „Према делима ћете их познати“.

Како радили, тако нам Бог помогао.

п.с. У прилогу Вам шаљемо сву до сада прибављену документацију.
На Видовдан, 28. јуна 2015. године.
С поштовањем,

СРПСКИ ЦЕНТАР ЕКОЛОГИЈЕ
председник – Жељко Стојковић“

***
Извод из поменутог текста објављеног у дневном листу НОВОСТИ под насловом: Еколози против рушења цркве Светог архангела Гаврила:

„- Тврдње Српског центра екологије су апсолутна неистина и све који су их износили, Епархија шумадијска кривично ће гонити – каже свештеник Мирко Тешић. – Све предузимамо искључиво уз благослов Српске православне цркве, а постојећи храм, стар век и по, више пута је обнављан, а у незапамћеном невремену крајем јуна прошле године остао је и без звоника. Стручне процене су да реконструкција није могућа, па ће на месту старог бити подигнут нови храм. “ – а ова изјава је основ за обраћање Српског центра екологије из Лазаревца епископу шумадијском.

И ЈОШ ЈЕДНА ИНТЕРЕСАНТНА ИЗЈАВА ПОЛИТИЧАРА, из истог текста
– „СТАРИ храм се не руши да би село остало без цркве, већ да се подигне нова, тако да оптужбе Српског центра екологије немају никаквог основа – каже Зоран Петронијевић, председник Месне заједнице Шопић“.

СТВАРНО, БЕЗПРЕДМЕТНО ЈЕ РАСПРАВЉАТИ О ТОМЕ шта је дотични рекао, осим да НАПОМЕНЕМО:
СТАРА ЦРКВА није било каква зграда већ споменик културе под заштитом државе и САГРАЂЕНА ЈЕ 1869. године, значи ПОСТОЈИ већ 146 ГОДИНА, и НЕ МОЖЕ СЕ ТЕК ТАКО РУШИТИ И ГРАДИТИ НОВА?!

Наиме, по презентацији пројектног центра Лазаревац на интернету најзначајнија културна добра која се налазе на територији општине Лазаревац, у делу – објекти сакралне архитектуре – наведени су:

1. Црква Покрова Богородичиног, 1845. година – Барошевац.
2. Црква брвнара св. Георгија, почетак XIX века Брајковац.
3. Црква у Чибутковици, 1848. година – Чибутковица.
4. Црква св. Тројице, 1863-1866. – Јунковац.
5. Црква св. Димитрија, 1891-1896. – Лесковац.
6. Црква св. Параскеве, 1862-1869. године – Петка.
7. Црква св. Архангела Гаврила, 1869. године – Шопић.
8. Црква брвнара св. Георгија, 1815. године – Вреоци.
9. Црква из 1872. године уз цркву брвнару – Вреоци.

ЗАКЉУЧАК

Све што НИЈЕ СМЕЛО ДА СЕ УРАДИ ПО ОВОМ ПИТАЊУ РУШЕЊА ЦРКВЕ У ШОПИЋУ, видели сте у претходном делу текста, а у ОДГОВОРИМА које је на адресу Српског центра екологије и СПЦ послао Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Тако да можемо резимирати да је први преступ је што су почели да руше цркву без дозволе надлежне државне институције – Завода за заштиту споменика културе града Београда.
Други преступ је што су радове почели без дозволе Одељења за урбанизам општине Лазаревац.
Трећи преступ је покушај злоупотребе наменских средстава која су додељена за санацију и рестаурацију старе цркве а не за прављење нове, добијених од Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама (Министарства правде РС), прошле и ове године у износу од 2.200.000 динара.
Четврти преступ је духовни, канонски, покушај дислоцирања цркве 6-7 метара према источној страни, где би садашње место олтара и часног престола дошла на место целивајуће иконе, у ком случају би народ након евентуалне изградње нове цркве несвесно газио по сада освештаном месту на коме су сада олтар и часни престо.
Пети преступ је да постоји основана сумња да су продали бакарне лимове са кровне конструкције цркве чиме је омогућен лош метеоролошки утицај, односно прокишњавање и даље пропадање услед тога. Демонтиран је иконостас, а цела унутрашњост цркве је намерно демолирана.
То није била последица торнада јер о томе постоји извештај Завода за заштиту споменика културе од 25. 06. 2014.

*Ево тог извештаја од 25. 06. 2014. о последицама олујног невремена:

***

Други извештај о стању у цркви од 23. 04. 2015. године је направио је Завод за заштиту културе на захтев Српског центра екологије и ту је идентификовано тренутно стање, односно у извештају који је заведен 4. маја 2015. пише да су изведени следећи радови:

* са крова цркве је демонтиран бакарни кровни покривач,
* део дашчане облоге кровне конструкције је уклоњен,
* све олучне вертикале и хоризонтале, као и громобранске и електро-инсталације су демонтиране,
* са јужне фасаде у нивоу сокле уклоњене су две камене надгробне плоче,
* демонтирани су сви прозори са цркве,
* демонтирана је сва керамичка подна облога унутар цркве као и подно грејање,
* уклоњене су оригиналне дрворезбарене стасидије,
* демонтиран је иконостас из 1908. године који је под заштитом републичког завода за заштиту споменика културе,
* у порти цркве је извршено премештање надгробних споменика из источног у западни део порте,
* звона са цркве су постављена на нову конструкцију, позиционирану поред објекта предвиђеног за паљење свећа.

* Ево и тог извештаја са терена од 23. 04. 2015.

***

Жељко Стојковић, председник Српског центра екологије из Лазаревца, приликом достављања ове документације нашој редакцији, на питање да ово што се догађа коментарише, рекао је:

„Овако, како сада изгледа црква Светог Архангела Гаврила нису изгледали објекти после најезде највећих варварских хорди“.

Ево и фотографија како сада изгледа црква у Шопићу, па закључите сами…

По свему, ипак целој овој ствари, епилог ће морати да дају надлежни државни органи, ако је било с благословом онда „заједно“, а ако је било без благослова – онда да се стане на пут „самовољи“ неких, који мисле да су „старији“ од цркве која постоји 149 година…

———

29. 06. 2015. за ФБР приредила Биљана Диковић