Српску историју затирали су, не само странци, већ и њени сопствени владари. Kраљ Александар Kарађорђевић срушио је до темеља средњевековни град Жрнов који заправо крије тајне које сежу до праисторије. О томе је књигу написао Радован Дамјановић, а у овој емисији, аутор Игор Милосављевић додаје критички аспект приче о мотивима таквог чина.
Србија
aleksandar karadjordjevic, kralj koji nije krunisan, otimac prestola, oca tiranin, brata mucitelj, kain, koji za kajanje ne zna, i koji ,,ubi abela,, , Srbin vojskovodja koji u miru bitku izgubise, toliko nesposoban da i hanuma mu morade pomoc u kuci potraziti, i koga ubise bugari divlji, ustase krv ati iz spilja krapinskih i njegovi ,,prijatelji,, francuzi, pickolizala, al podmukli. — i sta od najboljih studenata cekati sem rusenja i tirjanstva. — to su ti, ko ona krava sto da punu karlicu mleka pa se u nju popisa, a mozda gresim, umesto mleka samo ovo drugo, kako ko. — i marsal copavi svoje goste na Avalu vodise jer tamo krvat mason spomenik postavise.
— kaki na masoni i njihovi spomenici, kaki na tajna drustva, kaki na njihovih krvavih prstiju koje kakvi znakovi, sa njima jednom za uvek treba rascistiti a ne posred Knez Mikajlove panj njiov postaviti da se ljudi saplicu i kucici pisaju.
— neosporno je da je mestrovic dobar vajar, ali Srbije neprijatel podmukli, koji vise voli tisiculjetu historiju ljepe njihove /pm/, pa te njegove spomenike je potrebno demontirati i u depoe staviti, povremeno izlagati i razume se cuvati, kao svedocanstvo o jednom vremenu, koje opomena treba biti.
— zar pobednika nad beogradom, arnauta besnog, trebamo imati, zar copavi marsal svoje goste na Avalu ne vodise; da to postavi nekim cudom Sreten Stojanovic ne bi hromi daba na Avalu izlazio, /bolje da je sa nje pao pa vrat slomio/, mi Srbi svoje vajare recima ubijamo. — ovde se ne radi o efendija divanu i serbeta pijenju, ovde se radi o genocidu, djavola na zlo nagovaranju i o nasim glavama na panju.
— ja reko svoje, ne namecem, al ako vidite drugacije napisite.
Доста се ”коинциденција” склапа у овом времену у јасну слику намере. Лик споменика победнику дефинитивно није српска физиономија. Капа на глави, гледано из било ког угла није српска шајкача. Могу само да кажем да мене асоцира на азијатски лик са кечетом на глави, а споменици се и праве да подсећају или да асоцирају. Ако целој овој ујдурми додамо и локацију на којој је споменик, ствар постаје још очигледнија. Споменик је подигнут као енергетска супротност кули Јаноша Хуњадија, једној од 11 миленијумских кула које је Аустроугарска подигла око своје територије поводом хиљаду година постојања. До данас су све порушене (јер се територија Аустроугарске проширила – Европска Унија или Четврти Рајх), осим ове у Земуну где им је јужна граница. Због тога, споменик победнику је подигнут као обележје најсеверније тачке исламског царства. У времену у коме се планира градња високе куле исламског шопинг мола на неких пар стотина метара одатле, споменик победнику почиње да се ”криви” и склања се на ”рестаурацију”. Постао је непотребан јер ће у енергетском и езотеријском смислу бити замењен високом исламском кулом. Такође, у овом времену је почело обнављање миленијумске куле у Земуни и постављен је споменик Јаношу Хуњадију (у лику Астерикса из стрипова). Тиме су свесно обе ове енергије (католичка и исламска) ојачане на српском простору.
Што се тиче краља Александра, рушења Жрнова и градње копије Кирове гробнице на врху Авале, цела прича нема везе са масонима. Барем не оним правим. Прави масони су дубоко религиозни (у религији у којој се роде) и веома национално освешћени и оријентисани. Ни једна активност масона (када су прави) се не спроводи ако је против породице, народа, вере и државе у којој су. Наднационално повезивање долази у обзир тек када су сви ови претходни услови испуњени јер масонерија је пре свега национална. Језуити као највећи противници масона су током дугог времена основали мноштво лажних ложа у које су увукли на хиљаде лаковерних, лабавих у вери, а гладних неке брзе и незаслужене моћи. По том истом, језуитском моделу су у последњих неколико деценија створени лажни факултети где се дипломе купују, без усвајања неопходних знања. То служи дугорочној намери да се облате сви факултети, а само знање прикаже као зло. Јер неукима, лишеним сваког дубљег знања као и моралне и духовне вертикале се много лакше влада, а и цена власти је далеко јефтинија.