Медијска харанга у Немачкој и Швајцарској против Дорина, па и Прискила, као његовог издавача почела је 2011. када је на Сајму књигу у Лајпцигу и званично представљена књига “Сребреница – како се заиста збило” .
– Тада је швајцарски дневник “Тагес Анцајгер”, а ја га зовем “Тагес Лигнер” (дневни лажов, оп. а.) објавио један памфлет и фактички пустио јавну потерницу за “негатором геноцида Алесандром Дорином”. Било је покушаја да нам те године и забране промоцију књиге у Лајпцигу, али то ипак није успело. Оно што је заиста шокантно јесте чињеница да је “Тагес Анцајгер” неколико дана пре хапшења Дорина објавио о њему потпуно исти текст из 2011, чиме су очигледно, на неки начин, најавили оно што ће уследити након пар дана. Колико се темељито ради на овом случају говори и податак да је након хапшења угашен чак и Доринов профил на Фејсбуку где је имао више хиљада пријатеља – каже Прискил.
Рушење мита о геноциду у Србреници:
Он сматра да је мит о геноциду о Сребреници на неки начин “камен темељац” империјалне политике Запада, посебно САД.
Новинари денунцијанти
– Међу швајцарским новинарима, а ја их радије зовем денунцијантима који су се посебно истакли у харанги против Александра Дорина, истичу се имена Даниела Фопа, Стефана Исраела и Кристиана Менша који су својим су текстовима у “Тагес Анцајгеру” (ТАЗ) и “Базлер Цајтунгу” припремили терен за оно сто се Дорину сада дешава – изричит је Петер Прискил.
– Неспречавање тог злочина послужило је касније за војне интервенције и бомбардовање суверених држава, од Србије до Авганистана Ирака и Либије… све под изговором “у Сребреници смо заказалли, али на другим местима нећемо”. Многе лажи као изговор за агресију на државе Блиског истока, Африке и Азије у међувремену су пале, али мит о сребреничком геноциду и даље се упорно одржава – тврди Петер Прискил.
Протестно писмо министарки
Петер Прескил апелује на све којима је стало до истине и који се противе хапшењу Дорина и поступку који против њега воде швајцарске васти, да се протестним писмима обрате Симонети Сомаруга, швајцарској министрици правде на адресу:Eidgenoešisćes Justiz – und Polizeidepartment, Bundeshaus Wjest, CH – 3003 Bern.
Н. Поповић – Вести
