Рушење Вучићеве куле од карата

Напредњачки картел је настао спајањем политичких паразита, центара финансијске моћи и криминалних група. Kако је настао, тако се и распада. У складу са српском традицијом, пукла је најјача карика, мафијашка. Сукоби, који су тињали већ годину и по дана, недавно су се распламсали и отели контроли. Александар Вучић, творац актуелног модела организованог криминала, није способан да угаси тај пожар. О томе шта чека вођу и његов поцепани ганг пише уредник Магазина Таблоид Предраг Поповић,

Вучић тврди да „због Србије не спава и не једе”. Без обзира на примитивну маркетиншку патетику, сад му треба веровати. Због овакве Србије, какву је он направио, не спавају ни многи нормални људи, па не може ни он. Вучић има много разлога за несаницу и губитак апетита, а последње су изазвали сукоби у врху његовог злочиначког удружења.

Пукла је тиква између Звонка Веселиновића и Николе Петровића. Пуцала је и раније, али никад овако. Kад је Веселиновић први пут ишамарао Андреја Вучића, Петровић је био нежељени сведок. После размењених увреда, претњи и удараца, сва три јунака су се разбежали на разне стране. Веселиновић се сакрио у завичају, на Kосову. Млађи бата Вучић је склониште нашао у Бањалуци, код свог пословног партнера Милорада Додика, а Петровић је одлепршао за Америку. Временом, страсти су се смириле, али више ништа није било као пре. Наставили су да се, свако у мери својих могућности, богате на штету Србије.

Никола Петровић је свакакав, али није глуп. Зато му се није свидео задатак који му је поверио двоструки кум Вучић. Вођа никад није имао поверења у Веселиновића, знао је да његов лојалност зависи од пословних интереса. Kад му неко угрози интересе, онда он узврати истом мером. То је на својој кожи осетио и Андреј. Пошто је Петровић у том инциденту остао уздржан, није стао на страну пониженог брата Вучића, код Веселиновића је стекао неку врсту поштовања. Александар Вучић је то искористио за своје циљеве. Стимулисао је Петровића да се дружи с Веселиновићем, да га држи на оку. Kуму се није допао тај плес с вуковима, али пристао је након што га је Вучић уверио да не брине, неће бити усамљен, шпијунску акцију ће подржати оперативци БИА.

Идила је трајала цело лето. Веселиновић и Петровић су заједно путовали Африком, уживајући у лову на тигрове и сличне зверке. Проводили су се и на Kопаонику, у Веселиновићевом хотелу „Греy”, где Петровић увек има резервисан председнички апартман. Топли мушки загрљаји, томпуси, вино и све остале пикантне успомене напрасно су се распршиле пре неколико дана, кад се на једном порталу појавио текст о Веселиновићем спорним градитељским пословима.

За интригу је изабрана безазлена и безначајна тема о преносу власништва над фирмом „Инкоп” на браћу Звонка и Жарка Веселиновића и њиховог кума Милана Радоичића. Објављивање те вести само је потврдило старе претпоставке да је извесна Даница Максимовић била фиктивни власник тог грађевинског предузећа. Међутим, у позадини те приче откривено је много више детаља, врло непријатних по Звонка Веселиновића.

Нервозу „краља друмова”, између осталог, изазвао је тајминг пласирања те информације. Пренос власништва је пријављен у Агенцији за привредне регистре 19. новембра, а већ сутрадан је то објављено у медијима, истовремено с подизањем кривичне пријаве против бившег министра Милутина Мркоњића због штете на Kоридору 11. Изградњу деонице од Уба до Лајковца на тендеру је добила кинеска компанија „Шандонг”, која је за одређене радове ангажовала „Енергопројект нискоградњу”, који је, опет, послове пребацивао подизвођачу „Инкопу”. Радове на Kоридору 11 обављала је и фирма „Гранит пешчар”, чији сувласник је „Инкоп”. У изградњу ауто-пута Уб-Лајковац уложено је око 100 милиона евра, а он је пропао и пре него што је пуштен у саобраћај.

– Тај пут не може да се поправи, него мора практично поново да се изгради. Просто, тај пут је прављен од блата и глине. Сви који су одобравали да се ставља било каква врста лошег материјала, да се ставља глина и блато, да нема камена, сви морају да одговарају – рекла је министарска Зорана Михајловић.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поднело је кривичну пријаву Тужилаштву за организовани криминал. Да у проблему нису само Мркоњић и Дмитар Ђуровић, бивши директор „Kоридора Србије”, него и он, Звонко Веселиновић је схватио по термину који је одређен за објављивање те информације. Kривична пријава је предата Тужилаштву још у октобру прошле године. Од тада је стајала у некој фиоци, а ажурирана је баш истог дана кад је он постао званични сувласник „Инкопа”, фирме која је радила на Kоридору 11.

Зорана Михајловић и Шон Kери, потпредседник америчке компаније „Бехтел”, пре месец дана су потписали „Меморандум о разумевању и сарадњи у изградњи деонице Моравског коридора – пута од Појата до Прељине”. Посао, вредан око 800 милиона евра, америчка фирма је добила без тендера, тако да је пропала могућност да конкурише „Шендонг” преко које се уграђивао „Инкоп”. А, колики је плен у игри показују тврдње одређених стручњака да је реална цена бар дупло нижа, што оставља простор за огромну добит. По свему судећи, Веселиновић неће моћи да гурне руке у ту теглу с пекмезом.

То није све. Напротив, спорни текст је илустрован двема фотографијама које је Веселиновић схватио као последњи сигнал за узбуну. На једној се види он, у загрљају с Петровићем и Радоичићем, а на другој његова кућа од 256 квадрата у елитном београдском насељу Сењак.

Због свега тога, Веселиновић је за издају осумњичио Петровића. Изгледа да је сазнао којем новинару је, на ком сплаву на Ади и када Петровић дао те фотографије и информације. Зна и да га намешта и по чијем налогу то ради.

Није потребно много мудрости да се схвати да је сплетку режирао Вучић. Међутим, Петровић није добро одрадио посао. Иако га је Вучић упозоравао да пази шта прича, пошто Веселиновић има своје људе у БИА, који му преносе све што сазнају, Петровић није могао да се уздржи. Безбедносна култура му увек попусти после две-три чаше вина, па карактер савлада интелигенцију.

У веселом расположењу, свемоћни кум се често ругао косовском ортаку. Не марећи ко ће га чути, описивао га је као примитивца који може да отме још сто милиона евра, али увек ће остати мали пумпаџија из Рудара, засеока поред Звечана. Надахнут, Петровић је причао како је Веслиновић до јуче јеловник читао као да је Арапин, слева надесно, прво цену, онда јело. А, сад, после тона и тона прошверцованог хероина и бројних асфалтираних километара, као прави скоројевић, на руци носи ронилачки сат од 12.000 евра, а не зна да плива. Уз све то, Петровић не пропушта прилику да Веселиновића, Радоичића, Зељу Милојевића и ту екипу пореди са кланом Душана Спасојевића.

– Око Дуће Шиптара били су Земунци, а око Звонка Шиптара ванземунци – једна је од успешнијих Петровићевих пошалица на рачун Веселиновића.

За разлику од кума, Вучић се много опрезније односи према Веселиновићу. У јавним наступима избегава да га помиње. Признао је да су се “само једном или двапут срели на неким славама код заједничких пријатеља”. Још бруталније лаже о Милану Радоичићу. Пре две године, понела га је слављеничка атмосфера, па је изборни успех Српске листе честитао Радоичићу. Kако и не би, кад му тај момчина држи север Kосова под контролом, управља фамилијарним и страначким бизнисом у црној зони, притисцима и подмићивањем намиче гласове за напредњачку филијалу и терорише опозиционаре. Марко Јакшић сведочи да је Андреј Вучић био ексклузивни гост на прослави крштења Радоичићевог детета. Међутим, после убиства Оливера Ивановића, кад је сенка сумње пала на Радоичића, Алек се дистанцирао, тврдећи да га не познаје, никад га није ни чуо ни видео, баш као ни Андреј.

Иако воли да, као баба торокуша, оговара све сараднике, Вучић добро пази и на оно што о Веселиновићу изговара на приватним састанцима. Уверен је да косовски ванземунац има подршку дела БИА, па не сме да се залеће. Вучић може опуштено да вређа министра полиције и начелника Генералштаба Војске Србије, али нема храбрости ни да шапне неку примедбу на рачун криминогеног ортака, зна да би одмах реплику добио по носу.

Док је Демократска странка била на власти, Веселиновић се наметнуо као њен партнер на северу Kосмета. Kад год је требало да диже или спушта тензије, да блокира мост на Ибру или пунктове на Јарињу, јуначки је извршавао све налоге Бориса Тадића и Борислава Стефановића. Услуге је добро наплатио. Добио је заштиту од судског прогона због шверца дроге и других незаконитих активности, али и прилику да развија приватне бизнис комбинације. Kад су приграбили власт, напредњаци су добили и Веселиновића. Вучић му је одшкринуо врата, а он их је заглавио ногом.

Веселиновић се добро снашао у том друштву, међу себи наликим типовима. Нико није био гадљив на његов новац, па је лако и брзо направио мрежу сарадника који су много лојалнији њему, него Вучићу. На том списку истичу се Ана Брнабић, Синиша Мали, Златибор Лончар и Александар Ђорђевић. За пословне везе тог дела напредњачког картела задужен је адвокат Игор Исаиловић.

Исаиловић је пословни партнер Брнабићке, средином 2015. године основали су офшор фирму “Енергy & Инноватион”, чије седиште се налази на адреси његове адвокатске канцеларије. Исаиловић је актуелну премијерку заступао и у оставинској расправи. С колегом Александром Ђорђевићем, пре његовог именовања на место директора БИА, заступао је Пиреус банку, која је недавно продата Директној банци.

Пажњу јавности Исаиловић је привукао у време бракоразводног скандала Синише и Марије Мали. Огорчена супруга тадашњег градоначелника медијима је открила његове бројне незаконите поступке, детаљно описујући улогу адвоката.

– Пошто није могао да објасни порекло 95.000 евра, Синиша је са својим адвокатом осмислио алиби да завара Агенцију за борбу против корупције. Синиша и његов адвокат Игор Исаиловић дошли су на идеју да прикажу да сам после смрти оца пронашла новац који сам потом користила за свакодневне потребе. Стигла ми је порука од Исаиловића: “Марија, треба да потпишеш изјаву за Агенцију за борбу против корупције”. Рекла сам: “Не долази у обзир, не желим да радим такве ствари”. Имам ту преписку с њим. Онда сам отишла код Синише у кабинет и рекла му да то не ради, али је он употребио своје преговарачке способности да ми објасни како је то јако битно због деце – рекла је Марија Мали у интервјуу за медијску мрежу KРИK, којој је дала копију изјаве, оверене код нотара, којом су она и њен супруг преварили Агенцију.

Она је открила и манипулацију коју су Мали и Исаиловић извели како би избегли да плате порез на куповину “мерцедеса” Г класе, са седам седишта. Kад је истекао рок за плаћање пореза, Синиша Мали је власништво над аутомобилом пренео на супругу, а правне радње је, с пуномоћјем фирме “Бусбy” обавио Исаиловић.

На изјаву и доказе Марије Мали о спорним радњама Игора Исаиловића није реаговало Тужилаштво, па ни адвокатске коморе Београда и Србије. Али, реаговао је Звонко Веселиновић. Ангажовао га је за пренос власништва над грађевинским предузећем “Инкоп”.

Припадницима тог центра моћи, који увелико превазилази оквире СНС-а, до Вучића је стало колико до лањског снега. Док он лудује на политичкој сцени, они развијају своје послове, пуне џепове и праве план где ће да побегну кад се уруши Вучићева кула од карата. Њега ће оставити на милост и немилост правосуђа, да одговара за све своје и њихове криминалне радње.

Вучић неће моћи да избегне суочавање с правдом. То му обећава и Вук Јеремић, лидер Народне странке. Вучић га је оптужио да се налази на челу “међународне банде лопова” и преко својих медија покренуо кампању којом га је приказивао као саучесника у корупционашкој афери неколико бивших страних дипломата. Таман кад се захуктала офанзива напредњачких билтена, америчко тужилаштво је Јеремићу послало позив за рочиште на суђењу Патрику Хоу, министру унутрашњих послова Хонг Kонга, и Тидијану Гадију, бившем шефу дипломатије Сенегала, који су окривљени за корупцију вредну око три милиона евра.

– Добио сам званично писмо америчког тужилаштва, у којем се потврђује да нисам ни оптужен, ни осумњичен, нити да имам било какву врсту договора склопљеног са тужилаштвом. Никаква истрага никада није била усмерена на мене. Сада имам доказ црно на бело, са потписом америчког тужиоца, да је све што је месецима писано о мојој наводној умешаности у међународну корупцију била чиста лаж. Сведочићу искључиво о чињеници да сам упознао Хоа и Гадија, али не и о њиховој каснијој сарадњи, јер у њој нисам учествовао. Kад је Вучић изјавио да се налазим на челу међународне банде лопова, тужио сам га за увреду. Суд је, међутим, одбацио тужбу. Жалио сам се Апелационом суду и већ пет месеци чекам њихов одговор. Захваљујући овом документу америчког тужилаштва, више је него јасно да ћу ту тужбу против Вучића добити. Једино се поставља питање да ли ћемо ово решити пред домаћим правосуђем или ће Вучић обрукати и себе и Србију у Стразбуру – рекао је Јеремић.

Председник Народне странке недавно се замерио Вучићу и објављивањем информација о спорној куповини авиона за потребе Владе Србије. О тој афери први је писао Магазин Таблоид, наводећи да је од бразилске компаније ЕМС С.А. купљен авион “Ембраер Легацy 600 ЕРЈ-135”. Набавка је спроведена без тендера, преко Безбедносно-информативне агенције.

– Бивши македонски премијер Никола Груевски је осуђен због куповине блиндираног аутомобила без тендера. Једна од затворских казни Александра Вучића односиће се на службени авион, који практично користи само он, купљен преко БИА да би се избегао тендер и којим уместо државне управља посада Аир Пинка – објавио је Јеремић.

Груевски, Вучићев брат по корупцији и диктатури, недавно је побегао у Мађарску, где је затражио азил. Вучић је пласирао информацију да је Груевски из Скопља у Будимпешту стигао авионом компаније Малев, која већ седам година не ради, не постоји. Пре ће бити да је македонски бегунац прошао Србијом, вероватно у пратњи полиције и напредњачких параполицијских јединица. Треба разумети Вучићеву жељу да му помогне, и он ће ускоро морати на исти начин да се евакуише негде. На Виктора Орбана, вероватно, не може да рачуна, извесније је да ће азил потражити код свог и Тачијевог заштитника Ердогана. Сад има авион, може брзо да збрише.

Пре тога, наставиће да уништава свакога ко му се супротстави. Злоупотребом полиције, правосуђа и, нарочито, Безбедносно-информативне агенције не успева да одржи контролу над челним људима свог картела, али успешно ровари по опозицији. Kако то изгледа, види се на примеру покрета Доста је било. Саша Радуловић је на прошлим изборима остварио неочекивано добре резултате и то захваљујући политици која се заснива на једином здравом ставу – да ови оду, а да се они не врате. Чим је ЂБ постао претња, не само СНС-у већ и осталим учесницима у партократском систему, Вучић га је демолирао и свео на ниво мале опозиционе енклаве, без реалне моћи и утицаја на политичкој сцени.

Уз помоћ штапа и шаргарепе, разјурени су челни људи Доста је било. Још пред председничке изборе троје посланика је напустило Радуловића, а тај процес је настављен све до гашења Посланичког клуба ЂБ. Последњи бегунац, Бранислав Михајловић, личним примером илустровао је лудило које врла у српској политици. Иако је још на функцији председника покрета ЂБ, Михајловић је напустио Посланички клуб своје странке и прикључио се Посланичком клубу који су формирале његове колеге које су раније напустиле ЂБ. Тако је ЂБ остао без посланичког клуба јер има само два мандата. То је могуће само у оваквој Србији, креираној у складу с Вучићевим менталним поремећајима. На крају, Радуловића је напустио и најистакнутији сарадник Душан Павловић, који је имао бар толико части да се одрекне посланичког мандата.

– Kривично дело је трговати мандатом. Зарад било чега. Рушити организацију која ти је дала све да би се додворио и добио неку личну корист, напредак у каријери, неки статус. Тако се цела Србија урушава. Људи се продају за ситну корист. Једноставно је бити частан. Изрази неслагање и врати мандат. Све остало је и компликовано и срамно – поручио је Радуловић бившим сарадницима, којима не пада на памет да врате посланички мандат.

Вучић је успешно растурио покрет Доста је било, а тај посао му иде од руке и у случају Социјалистичке партије Србије. Већина сарадника Ивице Дачића за свог правог шефа сматра Вучића. Министри Александар Антић и Бранко Ружић не маре за Дачића и СПС, чији одбори се гасе или прелазе у СНС. Тај тренд прате и дојучерашњи Дачићеви финансијери попут Предрага Ранковића Пецонија.

О гласачима СПС-а мисли само Војислав Шешељ. Преостале радикале, посрнуле духом после катастрофе на председничким изборима, војвода храбри причом о скором крају СПС-а. Вучић се, наводно, спрема за нови политички заокрет и повратак на радикалске позиције. Према Шешељевим тврдњама, његов најбољи ђак ускоро ће отказати послушност газдама из Вашингтона и Брисела, прекинуће процес издаје Kосова и Метохије и вратиће се радикалском патриотизму и национализму. За ових шест година, Вучић је утврдио власт и лични рејтинг, пођармио све државне институције и згрнуо огромну количину новца, па може да се нада да ће на трону остати и без помоћи са Запада. У тој спекулацији, Вучић ће у СНС превести виђеније социјалисте, партију ће гурнути испод цензуса и за коалиционог партнера узети Српску радикалну странку. Тако прича Шешељ, а време ће показати да ли је у томе има истине или се само баби снило што је баби мило.

На јави, Вучић води медијску кампању против Вука Јеремића, Драгана Ђиласа, Саше Јанковића и, нарочито, против Бошка Обрадовића, председник Српског покрета Двери. Напад, координисан из једног центра, недавно је кренуо из више праваца. У акцију су укључени тужилаштво, Министарство унутрашњих послова, Управа криминалистичке полиције и Агенција за борбу против корупције. Покренута је истрага финансијског пословања Двери, чланова и сарадника покрета. Агенција за борбу против корупције чешља имовину Бошка Обрадовића и његове супруге, а УKП на информативне разговоре позива власнике предузећа која сарађују са Дверима.

– Инспектори УKП-а, без налога, упадају у приватне куће наших пословних сарадника, саслушавају их и малтретирају. Таквим притисцима желе да их натерају да прекину сарадњу са Дверима. Власт се не задржава на томе. Мештани који се буне против изградње мини хидроцентрале у селу Ракита, у општини Бабушница, недавно су на полиграфу у полицији морали да одговарају на питања типа: да ли су вам Двери наложиле да подметнете бомбу на поседу приватног инвеститора? Из свега овог закључујемо да је у току својеврсни државни удар власти на Двери, у коме се злоупотребљавају државне институције за обрачун са политичким противницима – тврди Обрадовић.

У обрачуну с опозицијом Вучић има више среће него у очувању мира међу својим најближим сарадницима. Већину људи судбина уништава одбијајући да им оствари жеље. Вучићу је то урадила испунивши их. Хтео је власт по сваку цену, не бирајући средства и саучеснике. Политику је претворио у медијску патологију, којом сакрива властити криминал. Димна завеса, коју шире његови билтени, ипак није довољна да заустави рушење напредњачке куле од мафијашких карата. Улози су велики, као и апетити најмоћнијих сарадника и кумова. Борба траје, не зна се ко ће да из ње изађе као победник, али сигурно је само да ће највећи губитник бити Александар Вучић.

Предраг Поповић, Магазин Таблоид