Руси направили плазмени мотор за међупланетарне летове на аргон

• Да би се ишло у удаљене мисије, рецимо на Марс, где се морају носити велики терети, бољи мотор не може да се замисли. Главна предност – је цена коштања. Ксенон је од аргона скупљи 870 пута. Зато је прелаз на аргон веома користан – јер се може обезбедити дуготрајан рад мотора – објашњава шеф катедре МДТУ „Баумана“ за плазму енергетских апарата доктор техничких наука Михаил Маратханов

         У ЦЕНТРУ за јонизујуће плазмене технолгије Московског државног техничког универзитета „Бауман“, конструисан је космички мотор за међупланетарне летове. Уместо ксенона који се користио за плазмене моторе, а који кошта милионе и милионе, сада се нуди јефтинији аргонски: код кога се трошкови горива смањују 900 пута.

         – Да би се ишло у удаљене мисије, рецимо на Марс, где се морају носити велики терети, бољи мотор не може да се замисли. Главна предност – је цена коштања. Ксенон је од аргона скупљи 870 пута. Зато је прелаз на аргон веома користан – јер се може обезбедити дуготрајан рад мотора – објашњава шеф катедре  МДТУ „Баумана“ за плазму енергетских апарата доктор техничких наука Михаил Маратханов.

         Истраживање је наручило у платило руско Министарство науке, каже заменик шефа катедре Дмитриј Духопељников. Кафедра плазмених енергетских апарата МГТУ „Бауман“ од `60. година се бави израдом мотора за сателите. У основи свих савремених мотора који раде у космосу налазе се научна открића наших студената, поносе се у овом Центру.

         Плазма нема алтернативу у космосу – такав мотор може да обезбеди мале, али прецизне захтеве, не захтева велике количине горива, омогућује да се без великих губитака енергија соларних батерија претвара у кинетичку енергију. У САД, Европи и Русији постоје разне модификације плазмених мотора, али када се поједностави, они раде на истом принципу: гас се јонизује, јони се распршују до велике брзине и излећући из млазнице обезбеђује неопходне цуг и импулс. Параметри рада таквог мотора могу се суптилно регулисати – иделана варијанта у космичким условима, где је за корекцију орбите потребна велика прецизност.

         Међутим у свим тим моторима постоји проблем трошкова космичког горива: 40 л ксенона кошта негде око 2 милиона рубаља. За сателит су потребне тоне овог инертног гаса, за интензивну експедицију тешког космичког апарата не може да се обезбедти толико ксенона, истичу у Институту.

         Покушаји да се мотори на плазму замене аргоном досад нису били успешни – мотор је приметно губио снагу и капацитет због тога што је атомска маса аргона мања од ксенона, тако да није било могуће фокусирати ток честица. У институту „Баумана“ тврде да су тај проблем решили.

         – Радећи на другом пројекту са плазмом, открили смо ефекат скретања јона: у њиховом току долази до скретања у попречном магнетном пољу. Упаво на рачун тог скретаља долази до губитка гравитације. Што је већа молекуларна маса јона, тиме је мање њихово скретање. Како се испоставило да јони скређу, тј. разуђују по геометријском принципу, тј. при ротацији правих линија, смештених између два прстена, они формирају својеврсни струк. То исто се дешава и са јонима који излећу из прстенастог канала: они се не разлећу у страну, они се свијају. Уз помоћ лукаве конфигурације магнетних поља научили смо да усмеримо јоне у другу страну, да их фокусирамо и тиме повећамо потисак мотора.

         Експерти су заинтересовани за овај пројекат и говоре да ће га детаљно изучити.

         – Ми имамо приоритет у пројектовању таквог јонизујућег мотора – тиме смо почели да се бавимо још за време Совјетског Савеза. Магнетним се пољем се користимо да бисмо фокусирали јоне. Међутим, то је задатак из уџбеника за факултете физике. Зато је важно да се изуче детаљи овог предложеног решења – каже стручњак у области експерименталног изучавања нискотемпературне плазме са честицама дисперзионе фазе, доктор физике и математике Олег Петров.

         Наручилац даљих истраживања треба да буде Роскосмос, надају се у Московском државно техничком универзитету, наводећи да би потенцијални произвођачи ових мотора могли бити конструкторски биро „Факел“ и дд Информацони сателитски системи „Решењов“.

         Научници су већ неколико пута наглашавали да је потребно усавршавати моторе за сателите. Један од најуспешнијих пројеката у том правцу сматра се амерички електромагнетни акцелератор VASIMR. За 2014. годину планирана су тестирања овог мотора на Међународној космичкој станици.

Факти