Русија је у понедељак припојила и 52.000 квадратних километара Охотског мора, на Далеком истоку, и та вест прошла је незапажено у медијима након пријема Крима у њихову федерацију, тврди радио страница ”Глас Русије”.

Русија је поднела апликацију 2001. године и морала је да чека 13 година да би се донела одлука. Реч је о морској енклави дупло већој од Крима, и за њу се верује да је богата нафтом, плином и скупоценим минералима. Геолози су проценили да ова област, близу Јапана, има више од 1 милијарде тона природног гаса и нафте.

За разлику од Крима, на анексију до скоро ничијег мора, није било примедби међународне заједнице. Иза мирног припајања крије се чињеница да је Москва за то добила дозволу Комисије УН за границе континенталних плоча, која је анексију одобрила једногласно.

”Одлука Комисије је само први корак проширења руског утицаја ка Арктику”, рекао је Сергеј Донскои, министар националних богатстава и животне средине.

Формално, Русија овим није проширила своју границу, с обзиром да су према конвенцијама УН-а континенталне плоче дефисане као морско дно, тако да је само дно споменуте енклаве руско, док је површина и даље ничија.

Москва је већ покренула истраживања морског дна Охотског мора, отприлике величине Швајцарске, у потрази за нафтом.