Москва ће оштро поставити питање даљег присуства НАТО-а у Авганистану уколико не буде конструктивног дијалога о проблему противракетног штита у Европи. НАТО најављује да ће задржати војне базе у Авганистану иако „планира да после 2014. оде“ из те земље.
Москва је спремна да оштро постави питање даљег присуства НАТО-а у Авганистану уколико не буде конструктивног дијалога о проблему противракетног штита у Европи, и то је јасно дала до знања алијанси. Као најпогодније место за вођење ових нимало лаких преговора изабрана је Генерална скупштина УН, где ће се ове недеље обавити низ напорних консултација.
Путин: Нека они тамо ратују
Председник Русије Владимир Путин објашњава због чега присуство снага НАТО-а у Авганистану одговара Русији и зашто западној алијанси треба омогућити транзит преко руске територије – с тим да се терет превози на ту страну, а не отуд.
У свом излагању у Савету безбедности УН прошлог четвртка представник Русије Виталиј Чуркин је рекао: „Изазивају недоумице противречне изјаве о томе да ће стране трупе 2014. отићи из Авганистана, а стране базе ће остати. Хтели бисмо да ту све буде потпуно јасно.“ Ако се антитерористичка операција до тада заврши, наставио је Чуркин своју мисао, онда значи да ће базе остати из неког другог разлога, који нема везе са интересима локалног становништва. „Ако је неопходно да се борба против терора настави, онда за то треба најпре имати мандат Савета безбедности.“
На потпуно логична питања Москве ове среде треба да одговори генерални секретар НАТО-а Фог Расмусен. Он ће се у Њујорку састати са министром спољних послова Русије Сергејем Лавровом. Вероватно ће у Њујорку бити размотрено и питање продужетка мандата међународних трупа у Авганистану, за време консултација „петорке“ сталних чланица Савета безбедности УН са генералним секретаром УН Бан Ки Муном.
Заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко, одговарајући на питања „Росијске газете“, објаснио је да Москва очекује од представника НАТО-а да уместо уобичајених фраза изнесу конкретне предлоге за даљу сарадњу, између осталог и по питању противракетног штита. „У Лисабону смо постигли принципијелни договор чија се суштина састоји у заједничкој жељи Русије и НАТО-А да Савет Русија-НАТО буде тело које ће моћи да функционише „у свим временским условима“, тј. да поједини проблеми који су присутни у нашим односима не заклањају хоризонт и не стварају непремостиве препреке за напредак у оним областима у којима и Русија и земље НАТО-а имају заједничке интересе, додао је Грушко. „Па ипак, не треба заборављати да постоје и такви проблеми који су везани за интересе националне безбедности, што значи да се они неминовно морају одразити на читав спектар односа између Русије и НАТО-а. Ако створимо заједнички противракетни систем, онда ће то значити да ми заиста сарађујемо у најважнијим питањима безбедности. Ако заједнички противракетни штит не буде створен, онда ће то значити да и даље постоје идеолошке линије раздвајања, и да су оне наслеђене из претходног периода. Они не дозвољавају да се развија сарадња чак ни у сфери заједничких интереса. Наравно, исход полемике и преговора везаних за противракетни штит неминовно ће условити општи карактер односа између Русије и НАТО-а. Мислим да исто важи и за питање ширења НАТО-а.“
Путин признао да не види путеве за решавање проблема ПРО
Проблем система противракетне одбране (ПРО) који НАТО предвођен САД намерава да постави на граници Русије неће бити решен, без обзира на исход председничких избора у САД.
Руски дипломата је подвукао да у сваком случају присуство НАТО-а у Авганистану после 2014. треба да се остварује искључиво у оквирима међународног права: „Ми знамо да НАТО планира да остави мањи број војних инструктора који ће наставити да припремају снаге унутрашње безбедности и кадрове за оружане снаге Авганистана. Јасно је да њих неко треба да штити, али осим те заштите не треба да буде никаквог другог присуства изван оквира оних потреба које диктира унутрашња ситуација у Авганистану. Рачунамо на то да ће наши партнери испунити сва обећања која су давали по том питању.“
Да ли уопште остаје простора за маневар у преговорима, обзиром на мишљење експерата по коме су консултације између НАТО-а и Русије по питању противракетног штита већ запале у ћорсокак? Грушко је уверен да дипломатија и војска не треба да одустају од покушаја: „На чикашком самиту је објављено да је противракетни систем у својој првој фази постао оперативан. У овом тренутку тај систем са његовом садашњом конфигурацијом не представља директну опасност по стратешку стабилност и није у стању да угрози руски стратешки потенцијал. Па ипак, нема никаквих гаранција да се систем неће развијати у правцу достизања таквих могућности.“
Пре 2017. године НАТО неће моћи да достигне ниво који би представљао опасност за руски одбрамбени потенцијал. А дотле, закључује Грушко, још увек постоји могућност за преговоре: „Ми имамо времена. Спремни смо за преговоре на ту тему и са САД, и са другим земљама НАТО-а.“
25. септембар 2012.
Владислав Воробјов, Росијска газета
Руска Реч
