Након закона о страним агентима, суочени са новим претњама због украјинске кризе, руски законодавци су се бацили на посао.
Према закону, главни тужилац и Министарство спољних послова може да означи као непожељан било коју од „страних или међународних организација која представља претњу одбрамбеним способностима или безбедности државе, јавном поретку или здрављу становништва“.
Александар Тарнавски је навео да су се угледали на Запад када су тражили примере за овај закон.
Црној листи групе ће бити забрањено да отвара филијале или дистрибуира информације у Русији, а банке ће морати да обавесте тужиоца и Министарство правде о било каквим финансијским трансферима у којима учествују.
Закон је предложен јер је назначено да међународне НВО често раде у интересу страних обавештајних служби.
Закон је усвојен, у својој трећој и завршној фази, у уторак гласањем од 440 за и 3 против, са једним уздржаним.
Пре него што постане закон, мора бити одобрен од стране Горњег дома парламента и потписан од стране председника Владимира Путина.
„Западне специјалне службе наставиће са својим покушајима да користе јавне, невладине организације и политизоване групе да следе своје циљеве, пре свега, да дискредитују власти и дестабилизују унутрашњу ситуацију у Русији“, рекао је Путин вишим званичницима савезне службе безбедности у марту.
Циљ закона је да „означава да постоје стране организације које су непријатељски настројене према Русији,“ пренела је државна новинска агенција Тас.
„Данас је такво време када је немогуће неприметимо да постоје неке стране организације које се не понашају на најбољи начин“, рекао је Тарнавски.
„Они то раде из различитих разлога, неки на захтев обавештајних служби, неки на основу других разматрања.“
Human Rights Watch and Amnesty International осудили су закон као „драконске нападе на цивилно друштво“, а председнички савет за људска права рекао је да је неуставан.
Појединац проглашен кривим за учешће у активностима на црној листи организација, може бити кажњен и натеран да плати од 100 до 300 евра. Званичници могу бити кажњени између 350 и 1500, а организације могу бити кажњене од 1500 до 3 000.
Преступници кажњени новчаном казном два пута у истој години ће се суочити са кривичним санкцијама, укључујући казну затвора у трајању од две до шест година.
Руски парламент је усвојио закон који ограничава страно власништво руских медија до 20%, због који су многи страни финансијери били приморани да продају свој удео и напусте руске медије јер у њима нису имали никакав утицај.
Извор: Правда
