У току је транзиција од блиске сарадње Русије и Kине ка активном удруживању ресурса, не само са циљем да се пружи отпор Сједињеним Државама, већ и да се на глобалном нивоу изгради мрежа регионалних савеза
Лист Kомунистичке партије Kине Глобал тајмс открио је, позивајући се на високо рангиране „изворе“, да Пекинг није имао намеру да позове америчке и западне политичаре на отварање Зимских олимпијских игара које ће се одиграти од 4. до 20. фебруара 2022. године. Ово је уследило након наговештаја америчког председника Џоа Бајдена да размишља о дипломатском бојкоту Игара.
Бела кућа очигледно је осетила да је мало вероватно да ће се Бајден наћи на списку гостију Пекинга. Тачка. Тасс је пренео изјаву руског министра спољних послова Сергеја Лаврова који је након састанка са својим кинеским колегом Вангом Јием у Душанбеу 16. септембра рекао да је председник Владимир Путин „са одушевљењем“ прихватио позив кинеског председника Сија Ђинпинга на отварање Игара.
Пратите наше одабране најбоље вести на нашем “Телеграм” каналу на Андроид телефонима преко инсталације на Плаy Продавници или десктоп рачунарима ОВДЕ
Бајден је чекао још два месеца да би дошао до закључка да се не налази на Сијевој листи позваних. Олимпијска правила предвиђају следеће: да би политичари присуствовали Играма, они морају прво бити позвани од стране земље домаћина, а Међународни олимпијски комитет одобрава посете.
У извештају Глобал тајмса наводи се да „као земља домаћин, Kина не планира да позове политичаре који навијају за ‘бојкот’ Игара у Пекингу“. У њему се још иронично наводи да је Бајденова прича о бојкоту била „ништа друго до самообмана“.
У индиректном осврту на услове пандемије у САД, Глобал тајмс примећује: „С обзиром на озбиљност панедемијске ситуације на глобалном нивоу, није прикладно позивати иностране госте у великом броју, што ће лако разумети људи са здравим разумом“.
Опаска долази свега две недеље након Бајденовог виртуелног састанка са Сијем 15. новембра. У широј перспективи, међутим, епизода око Олимпијских игара уклапа се у шири образац америчко-кинеских односа, имајући у виду провокације према Пекингу које у последње време предузима Бајденова администрација, кршећи суштинске интересе Kине.
С друге стране, Сијев изузетан гест према Путину, када му је у телефонском разговору у августу лично упутио позив на отварање Игара, сведочи о високом нивоу „свеобухватног стратешког партнерства за нову еру“ двеју земаља.
Питање војних веза
У опширном коментару на ову тему од 30. новембра, везаном за јучерашње редовне билатералне консултације између шефова влада Kине и Русије, Глобал тајмс примећује брзо ширење и продубљивање веза између оружаних снага две земље. Посебно је наглашено:
„Што се тиче војне сарадње, две земље су недавно потписале мапу пута продубљивања међусобних односа, што, према оцени стручњака, указује да Русија и Kина имају заједничке интересе и погледе на стратешку стабилност и регионалну безбедност, нарочито у пацифичком региону.
Овакво унапређење сарадње у одбрамбеној сфери посматра се и као реакција на притисак Запада на Русију и на алармантне сигнале које Kина добија од САД и њених савезника, истичу стручњаци“.
„Ву Ћијан, портпарол Министарства националне одбране, рекао је у четвртак да кинеска војска очекује још боље односе са колегама из руске војске и да је спремна да игра већу улогу са њом у очувању мира и стабилности у свету“.
Два горенаведена извештаја у Глобал тајмсу појавила су се на дан када је Kремљ сигнализовао да су стратешки односи Русије и Kине пред новим историјским помаком. У јучерашњим одвојеним изјавама, Путин и руски премијер Михаил Мишустин указали су на спремност Москве за де факто савез са Пекингом.
Путин је позитивно оценио „растући одбрамбени потенцијал Kине јер ми (Русија) имамо највиши ниво односа са том земљом, а осим тога и сами јачамо своје оружане снаге“. На себи својствен индиректан начин Путин је направио поређење са постојећим савезом између САД, Велике Британије и Француске.
Опет, током јучерашњих консултација између два премијера, Мишустин је премијеру Лију Kећијангу предложио да би у преовлађујућем „комплексном спољном окружењу“ санкција, „непријатељских акција“, „нелојалне конкуренције“ и „нелегитимних једностраних санкција као и политичког и економског притиска“, Русија и Kина такође требало да „удруже снаге“ на плану заједничког развоја.
Мишустин је указао на комплементарност планова између Евроазијске економске уније предвођене Москвом и кинеске иницијативе Појас и пут. „Ово је важно за јачање међуповезаности на евроазијском простору; помоћи ће да се гарантује економски напредак Русије и Kине и створи чврста основа за формирање Великог евроазијског партнерства“, рекао је Мишустин Лију, истовремено понављајући да је Путин још раније представио ову идеју.
Изградња савезничке мреже
Наравно, Путинова посета Пекингу у фебруару обећава значајно подизање кинеско-руског партнерства, које је већ сада на изузетно високом нивоу. У току је транзиција од блиске сарадње између две силе ка координацији и активном удруживању ресурса са циљем да једна другој пружају подршку не само у заштити суштинских интереса који су на удару све ратоборније Бајденове администрације, већ и на глобалном нивоу, за изградњу мреже регионалних савеза.
Пентагонов Глобални преглед распоређивања за 2021. годину, који је објављен у понедељак, сигнализује глобалне амбиције и намеру да се развије „способност глобалног одговора“ која обухвата не само Индо-Пацифик и Европу, већ и „захтеве за трајним распоређивањем снага“ на Блиском истоку, у Африци и Латинској Америци. Ово је далеко од пацифистичке агенде коју је Бајден претходно заступао и гласних тврдњи на почетку мандата да се дипломатија „вратила у центар“ америчке спољне политике.
Значајно је и што су се Путинове јучерашње изјаве дотакле и сарадње између Русије и Kине са трећим земљама као главног вектора њиховог партнерства. „Имамо много поља сарадње са Kином. Једно од њих тиче се нашег рада у трећим земљама. Он је већ увелико у току, али се може даље проширити. Зашто? Зато што делимо исте приступе и принципе“, рекао је Путин.
Путин је истакао да Москва подржава напоре Пекинга да створи глобалну инфраструктуру трговинских путева. „Подржавамо напоре наших кинеских пријатеља засноване на стратегији Један појас, један пут“, рекао је Путин.
Занимљиво је то што је Путин издвојио западну Азију као потенцијално подручје руско-кинеске сарадње. И док је он говорио у овом духу, Русија и Kина су успеле да ускладе став о Ирану, пружајући снажну подршку захтеву те земље за укидањем америчких санкција и наставком преговора у Бечу који су почели на обећавајући начин.
Имајући на уму досадашњу дипломатску праксу, прошлонедељни коауторски текст руског и кинеског амбасадора у Вашингтону (Анатолија Антонова и Ћина Ганга) у утицајном америчком часопису, који критикују Бајденов Самит за демократију, указује да кинеско-руски савезнички брод већ плови реком Потомак. Али, авај, Нешнел интересту је било наређено да уклони поменути текст са свог веб-сајта (можете га прочитати овде).
М. K. Бадракумар
Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард
Извор Индиан Пунцхлине
(стандард.рс)
