Русија види притисак на партнере, трговце, транспортне компаније и банке да одбију куповину руске нафте и нафтних деривата, али упозорава да зна где да их преусмери у случају одбијања Европе и САД, изјавио је потпредседник руске владе Александар Новак.
„Русија је и раније и данас у потпуности испуњавала све своје обавезе, сви захтеви се испуњавају, нафта и нафтни деривати се испоручују по плану. Међутим, нашу забринутост изазивају разговори и изјаве о могућности увођења ембарга и одустајања од руске нафте и нафтних деривата. Такође примећујемо огроман притисак на наше партнере, трговце, транспортне компаније, банке и финансијске институције“, рекао је Новак за телевизију „Русија 24“.
Он је истакао да такве изјаве и поступци само подгревају тржиште.
„Видимо да су цене данас већ порасле изнад 130 долара по барелу. Штавише, сви знају да су испоруке нафте и нафтних деривата из Русије данас најконкурентније за Европско тржиште, с обзиром на развијену инфраструктуру и логистику поморског снабдевања“, истакао је Новак.
„Апсолутно је очигледно да ће одустајање од руске нафте довести до катастрофалних последица по светско тржиште. Пораст цена биће непредвидив – више од 300 долара по барелу, ако не и више. При томе ће бити немогуће брзо заменити количине руске нафте на европском тржишту, за то ће бити потребно више од годину дана, а истовремено ће бити много скупље за европске потрошаче. При таквом сценарију они ће постати главне жртве“, објаснио је руски дипломата.
Новак сматра да би европски политичари тада требало поштено да упозоре своје грађане и потрошаче шта их чека и да ће цене на бензинским пумпама, цене струје и грејања скочити. То ће утицати на друга тржишта, укључујући и америчко, констатовао је он.
Русија нема везе са растом цена
Он је подсетио да Русија нема никакве везе са растом цена нафте и гаса на светском тржишту.
Новак је скренуо пажњу на изјаве европских политичара о енергетским питањима, посебно на позиве да се отарасе руске нафте и гаса. Према његовим речима, европски званичници поново покушавају да проблеме и неуспехе сопствене енергетске политике последњих година пребаце на Русију.
„Као последица тога, видимо нагли раст цена енергената. Одговорно изјављујем да Русија нема никакве везе са тренутним растом цена и нестабилношћу на тржишту“, истакао је он.
Политичар је такође напоменуо да Русија, у вези са неоснованим оптужбама због енергетске кризе у Европи и наметањем забране „Северног тока 2“, има пуно право да донесе реципрочне одлуке и уведе ембарго на пумпање гаса кроз „Северни ток 1“ који је тренутно у потпуности напуњен.
„Али ми за сада не доносимо ову одлуку. Од тога нико неће имати користи. Иако нас европски политичари подстичу на то својим изјавама и оптужбама на рачун Русије“, оценио је Новак.
Према његовим речима, Русија гарантује да ће испоручивати на међународно тржиште највећи могући ниво енергетских ресурса, остављајући енергетику ван политике.
„Са руске стране гарантујемо да ћемо, као и кроз историју нафтно-гасног комплекса, наставити да испоручујемо на тржиште највећи могући ниво робе, остављајући енергетику ван политике. При томе ћемо предузимати све законске мере за заштиту наших компанија, партнера и потрошача за обезбеђивање стабилног и предвидљивог снабдевања енергијом на дужи рок“, констатовао је он.
Новак је истакао да Русија у потпуности испуњава све обавезе на глобалном тржишту нафте.
Истовремено, прерада нафте у Русији функционише по плану, од почетка године је порасла за 6 одсто, што ће у потпуности задовољити домаћу потражњу и извозне понуде. При томе, због спољног притиска број учесника на тендерима за куповину нафте из Русије сведен је на минимум, што подрива темеље тржишта и доводи до значајне штете за потрошаче, закључио је Новак.
Русија је највећи добављач нафте за Европу. Европа троши око 500 милиона тона нафте, од чега око 150 милиона тона (или 30 одсто) долази из Русије. Плус још 80 милиона тона нафтних деривата.
Раније је објављено да руске компаније имају потешкоћа са продајом своје нафте и нафтних деривата из морских лука – бродовласници се плаше да превозе руску нафту, што изазива повећање возарина, а банке не отварају акредитиве.
