Русија и Кина су изазвале бум гасовода у Азији, Јапан и Пакистан стоје у реду за руски гас

Пакистан ће ипак завршити пројекат гасовода „Мир“ из Ирана. Ово су у среду саопштили локални медији. Цев треба да проради у децембру 2015. године. Санкције Запада против Ирана су омеле испоруку гаса Пакистану у децембру ове године. Ипак, без обзира на притисак од стране САД, Саудовске Арабије и неких других земаља за експлоатацију нафте, више ништа неће спречити Пакистан и Иран да заврше овај пројекат, тврди премијер-министар Наваз Шариф.

Истовремено, министар за водене ресурсе и енергетику Пакистана Хаваџ Мухамед Асифна је ових дана на преговорима у Москви предложио Русији да положи цев за гас до Пакистана. Његово надлештво активно врши аквизицију и за пројекат изградње гасовода из Туркменистана за Пакистан преко Авганистана (ТАПИ). Претпоставља се да ће и у једном и у другом пројекту учествовати индијска страна. Пакистан је комерцијално заинтересован за транзит гаса у Индију. Међутим, управо ова тачка је представљала једну од препрека за почетак реализације пројекта ТАПИ.

Индија је својевремено због напетих односа с Пакистаном напустила пројекат „Мир“ и самим тим је он остао да виси у ваздуху због неспособности Пакистана да самостално финансира пројекат. Данас Пакистан и Индија имају могућност да уклоне политичке препреке у сарадњи везаној за гас, сматра стручњак Института за оријенталистику РАН Татјана Шаумјан.

Овакви пројекти захтевају одређене измене у међудржавним односима. Сад се могу запазити помаци у индијско-пакистанским односима. Они су везани за долазак шефа владе Пакистана Наваза Шарифана на инаугуруацију премијер-министра Индије Нарендре Модија. Њихов сусрет може представљати добар знак за евентуалне преговоре, тражење путева који ће представљати одређене гаранције за заједничку изградњу и коришћење гасовода. Побољшање политичких односа створиће атмосферу у којој ће огромни гасни пројекти, врло важни с тачке гледишта интереса двеју земаља, бити реализовани.

Политичари могу да помогну у решавању проблема енергетске безбедности Јапана. Група од 33 посланика у јапанском парламенту се залаже за изградњу гасовода између руског острва Сахалина и североисточне јапанске префектуре Ибараки. Парламентарци рачунају на то да ће се овај пројекат наћи на дневном реду приликом посете руског председника Владимира Путина Јапану. Она је планирана за јесен ове године.

По речима стручњака из Института за Далеки исток Валерија Кистанова, недавно потписани уговор о гасу између Кине и Русије на 400 милијарди долара с роком на 30 година представља подстицај и за Јапан. У Токију су многи видели све већу улогу Русије као испоручиоца енергетских ресурса Азији:

Јапан је принуђен да реанимира овај пројекат. Ови парламентарци су лобисти пословних кругова Јапана који се залажу за јачање сарадње с Русијом у области енергетике. Наравно, кинески фактор се налази на површини. Вероватно је он главни. Јапан не жели да Кина доминира у области сарадње с Русијом на Далеком истоку. Тим пре што су Кина и Јапан конкуренти за нафту и гас у целом свету – у Африци и Латинској Америци. А овде им је руски гас надомак руке. Јапан је приморан да транспортује нафту с Блиског истока преко Јужног кинеског и Источног кинеског мора. Тамо се појављују одређени ризици приликом транспорта имајући у виду све оштрије територијалне спорове за острва. Овај фактор такође може подстаћи Јапан на то да се залаже за изградњу гасовода из Русије.

Чланови јапанског парламента лобирају изградњу гасовода из Русије без обзира на то што Јапан подржава санкције САД и ЕУ против Русије због става о Украјини. Токио је под притиском партнера из G-7 замрзао технолошку сарадњу с Русијом, обуставио је уговоре у нуклеарној сфери. Сад се Јапану пружа прилика да изабере. Или да настави кратковиду политику, или да остави политику по страни и да се бави реалном економијом. Ако Јапан буде куповао руски природни гас директно преко цевовода, то ће бити много јефтиније негод да скупи ПКГ вози танкерима.

Владимир Фјодоров, интернет редакција

Глас Русије

фото: Газпром