Морски бродови ће бити! – ове речи руског цара Петра Првог предодредиле су настанак Ратне морнарице, која ове године обележава 316 година постојања.
Решење да се у држави формира редовна флота донела је Бојарска дума крајем октобра 1696. године. И скоро одмах у земљи је започела масовна изградња бродова и лука. Тако исхитрено формриање флотиле било је условљено неопходношћу превладавања територијалне, политичке и културне изолације земље, рекао је у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије војни експерт Игор Коротченко:
– Цар Петар је поставио задатак претварања земље у снажну државу, а то је могло да се осигура само на рачун изласка државе на море. Пошто су основне могућности трговине са страним државама осигуравале поморске комуникације. Трговачку флоту требало је да штите војни бродови. Ради увећања улоге и ауторитета имеприје Петар је донео одлуку о изградњи Флоте. А пре тога је посетио Европу, где је чак проучио мајсторство бродског столара у бродоградилиштима у Холаднији.
У првој деценији активне изградње у Русији Петра Првог појавило се више од 200 бродова. У многоме захваљујући томе први руски цар је ипак успео да покори тврђаву Азов, коју је пре тога бесуспешно опседао. Прве праве флоте које су направљене биле су Азовска и Балтичка, нешто касније Тихоокеанска и Северна. А већ почетком 19. века Руска ратна морнарица је по броју бојевих бродова избила на 3. место у свету. Руски морнари су однели много блиставих победа. Упечатљиве странице у историји ратне морнарице земље су подвизи таквих адмирала као што је Фјодор Ушаков, Дмитриј Сењавин, Павел Нахимов. У време Великог Отаџбинског рата совјетска флота је поуздано заклањала крила фронтова, разбијајући фашисте на мору, на небу и на копну.
Између осталог, флота је чувена не само по својим војним победама, подвлачи бивши заменик Врховног команданта ратне морнарице Игор Касатонов.
– Почев од једрењака, то је почетак 19. века, стално су обављане пловидбе око света наших истраживача. Па и у 20. веку наши географски бродови су пловили морима и окенима, истраживали Арктик, Антарктик, разна јужна мора. Захваљујући томе не само да су освајали нове земље и острва, већ се успешно развијала таква наука као што је океанографија, као и све што је везано са образовањем леда. Све што је везано са морима, струјама.
Савремена структура руске ратне морнарице се састоји од надводних и подводних снага, поморске авијације: тактичке, стратешке, палубске и обалске, као и трупа обалске страже, морске пешадије и јединица позадине. У оквиру руског државног програма развоја наоружања до 2020. године врше се куповине нове технике, граде се бојеви бродови, дизел и атомске подморнице, говори експерт Игор Коротченко:
– Потребна нам је флота која би адекватно одговарала изазовима безбеднсоти Руске Федерације. То треба да буде савремена океанска флота која ће бити у стању да реши најразличтије задатке, између осталог на значајном растојању од својих обала. Ми се надамо да до 2020. године, после завршетка дружавног програма наоружања, наша флота ће достићи ово време квалитетно обновљена и у стању да достојно представља интресе Русије.
Између осталог, 30. октобра се обележава не само рођендан Ратне морнарице. Тог дана се прославља и професионални празник бродских морнара – једне од најтежих професија света.
Милена Фаустова,
