РУСКА Обједињна корпорација за производњу авиона (ОАК) припрема прелиминарни извештај о производњи почетне серије ловца пете генерације Т-50 (ПАКФА) који ће испоручивати Ваздушно-космичким снагама РФ.

Према подацима московског дневног листа “Известија”, 20. јуна, је у Комсомољску-на-Амуру узлетео осми апарат серије, који практично у потпуности одговара захтевима војске по борбеним способностима ловца пете генерације.

– За разлику од претходних авиона, осми апарат у потпуности располаже комплетном опремом и системима, прописаним у спецификацијама за перспективну борбену машину тактичке авијације – рекао је “Известијама” извор близак ОАК. – Управо са појавом овог ловца може се рећи да је Т-50 добио прави облик и да је спреман за серијску производњу за ВКС.

По речима извора, тренутно се у халама авио-завода Комсомољск-на-Амуру (КнААЗ) у различитим фазама производње налазе још четири Т-50.

Апарат под бројем 9 проћи ће летачке тестове у септембру. Следећа два, 10-и и 11-и, тек „долазе“: првом је постављен труп, другом је монтиран централни део. Али, до краја године оба ће бити спремна за фазу летачких испитивања.

На јесен ће ОАК бити спремна да потпише уговор са Министарством одбране за испоруку почетне серије овог борбеног ловца.

Испорука апарата, по речима главнокомандујећег ВКС Виктора Бондарева, требало би да почне 2017. године.

– Почетна серија – неће бити мања од 12 апарата, то јест неће бити мања од једне ескадриле, – каже шеф Центра за анализу стратегија и технологија (Центар АСТ), Руслан Пухов. – Овај број не обухвата борбене ловце, који сада пролазе фазу тестирања. То јест, током 2017. године за ВКС ће бити произведени и испоручени потпуно нови авиони, који испуњавају захтеве техничких спецификација за борбене апарате, и који ће проћи фазу војног тестирања, након чега ће бити могуће говорити о повећању поруџбине.

Међутим, Пухов наглашава да засад не треба очекивати да Т-50 постане масовни ловац. Он је позициониран као главни конкурент америчком F-22 Raptor. Вредност програма производње једаног Raptorа се процењује на 74 милијарде долара. Цена једног авиона – 146 милиона долара. САД су купиле 187 таквих авиона, након чега је програм потпуно затворен.

Руски Т-50 и програм његовог развоја су знатно јефтинији, али је заменик министра одбране за наоружање Јуриј Борисов већ изјавио да војска може купити мањи број ловаца пете генерације, него што је било планирано у државном програму наоружања до 2020. године. Војска је за сада уговорила 12 летелица и након њиховог пуштања у експлоатацију ће одлучити, колико авиона те класе може себи приуштити.

– Све ново је веома скупо, а треба разумети да ће први апарати бити веома далеко од општеприхваћене представе да ће са њиховом појавом ВКС добити неке супер-могућности, – каже Пухов. – Процес усавршавања авиона, чак и после увођења у наоружање, трајаће годинама.

Довољно је подсетити да је између прототипа Су-27 – Т-10, који се појавио 1977. године – и финалног производа направљено толико промена у конструкцији и опремљености авиона да се само последња модификација – Су-35С, уведена у наоружање пре две године – може сматрати коначном. Слична судбина, по свему судећи, чека и Т-50.

Ако ни због чега другог, због тога што се мотори пете генерације, данас познати као “Тип 30”, или мотори друге етапе, налазе у фази развоја. Серијски Т-50 ући ће у наоружање са моторима 117С, истим оним који покрећу Су-35. Иако они обезбеђују неопходни укупни потисак, довољан за постизање суперсоничне брзине крстарења, они не испуњавају захтеве пете генерације по критеријуму тежина-потисак, као и по потрошњи горива. Техничка сложеност дораде мотора захтева веома дуготрајне фиксне и летачке тестове, што ће утицати на укупно време развоја Т-50.

Према различитим проценама, идеална борбена верзија руског ловца друге фазе биће готова 2025-2027. године. Самим тим, тек тада ће моћи да се каже да је Т-50 постао прави авион пете генерације.

– Мислим да је данас неопходно ићи у заобилажење, не само развоја Т-50 у оквиру програма FGFA (извозни назив ПАК ФА – Fifth Generation Fighter Aircraft) са нашим стратешким партнером у области војно-техничке сарадње – Индијом, већ га и понудити Алжиру и Вијетнаму, – рекао је Пухов. – Обе земље воде независну војно-техничку политику и имају средства за куповину модерног наоружања. Кроз савез са њима и масовну произвдњу могуће је “појефтинити” производњу Т-50.

Превео: Срђан Ђорђевић

Факти