Русија престала да узима кредите на Западу

Укупни дуг корпоративног сектора Русије по основу кредита узетих у иностранству (укључујући банкарски сектор) износи преко 700 милијарди долара. Лавовски део (око 470 милијарди долара) отпада на Европу, а око 40 милијарди долара на САД

Међутим, сада негативни кредитни салдо постоји са више западноевропских земаља, укључујући и Велику Британију – минус у првом тромесечју од 4,6 милијарди долара у односу на плус 10,8 милијарди долара у јануару — марту 2013. године
„МегаФон” и „Нориљски никл” пребациле су значајан део својих обртних средстава која су била у доларима и еврима у рубље и хонгконшке доларе као најликвиднију азијску валуту

Експерти истичу да је преоријентисање руског бизниса на друга тржишта (Кина, Јапан) било предвидљиво у светлу неколико догађаја — Сноуден (кога је на крају прихватила само Русија), сиријска криза (која се фактички завршила у корист Русије) и, на крају, украјинска криза

РУСКИ бизнис је уочи банкарских санкција Запада нагло смањио узимање кредита у Европи и САД.

Према последњим подацима Централне банке Русије, салдо спољног позајмљивања (разлика између узетих и враћених средстава од стране руских компанија, не рачунајући банке и становништво) у САД смањио се са 139 милиона долара у I тромесечју 2013. године на 44 милиона долара у I тромесечју 2014. године.

Показатељи позајмљивања у земљама Европе, које су биле традиционална тржишта капитала за руске компаније, нагло се смањују — неколико десетина пута, а салдо је постао негативан за више европских земаља.

Руске компаније су већ почетком године почеле да траже нове изворе кредитирања. Избор је углавном падао на Кину — тамо је руски бизнис у I кварталу 2014. године позајмио 13,16 милијарди долара, у односу на 32 милиона долара у истом периоду прошле године. Главни корисници кинеских кредита су „Росњефт”, „Газпром”, на њих отпада око 90 одсто наведеног износа.

Према подацима Централне банке Русије, генерално позитивни кредитни салдо са иностранством за годину дана смањио се више од осам пута — са 48,1 милијарди долара у I тромесечју 2013. године на шест милијарди долара у I тромесечју 2014. године.

Износ укупних кредита смањио се са 78 милијарди долара на 41,9 милијарди долара, док је износ враћених кредита у истом периоду порастао са 29,9 милијарди долара на 35,9 милијарди долара.

Кина је избила на прво место листе земаља у којима руске компаније најактивније позајмљују средства.

Такође, међу три најпривлачније земље за руске компаније налазе се Луксембург (салдо — 652 милиона долара) и Јапан (салдо 435 милиона долара). И док се кредитни салдо с Луксембургом смањио са 4,2 милијарде долара у I тромесечју 2013. године (али је остао позитиван), у Јапану је значајно порастао (салдо у I тромесечју 2013. године — 10 милиона долара).

Смањује се позајмљивање средстава у земљама које су традиционално кредитирале руски бизнис. На пример, кредитни салдо у I тромесечју 2013. године достизао је 11,2 милијарде долара, а исте године тај показатељ је био негативан (минус 1,3 милијарде долара).

Негативни кредитни салдо у I тромесечју 2014. године постоји и са Великом Британијом (минус 4,6 милијарди долара у односу на плус 10,8 милијарди долара у јануару — марту 2013. године).

Са Ирском је иста прича (салдо у I тромесечју 2014. године — минус 1,4 милијарде, у истом периоду прошле године позитивни салдо износио је 10 милијарди долара), као и са Швајцарском — са плус 173 милиона на минус 2 милиона долара, и Канадом — са плус 147 милиона на минус 23 милиона долара.

Са Кипром Русија има позитивни кредитни салдо (395 милиона долара у I тромесечју 2014. године), али у истом периоду прошле године тај показатељ је износио 5,53 милијарде долара — што представља пад од 14 пута. Са Финском је позитивни салдо опао са 217 милиона долара на 23 милиона долара.

Експерти које су анкетирале „Известија” истичу да је преоријентисање руског бизниса на друга тржишта (Кина, Јапан) било предвидљиво у светлу неколико догађаја — Сноуден (кога је на крају прихватила само Русија), сиријска криза (која се фактички завршила у корист Русије) и, на крају, украјинска криза.

—
 Процес преоријентисања на Исток заиста је почео још пре увођења санкција, јер су трендови већ били јасни, и то не само корисницима кредита, већ и даваоцима — истиче директор за истраживања и аналитику банке „Промсвязбанк” Николај Кашћејев. — Зато су руски корисници кредита почели да диверсификују тржишта кредитног капитала. Кретање на Исток је било природно, иако је тамо тржиште мање од западног, затвореније и није толико инфраструктурно развијено с аспекта доступних инструмената.

Директор продаје у земљама Заједнице Независних Држава банке „Dukascopy Bank SA”, Павел Симоњенко, слаже се да се корпоративни сектор генерално увек труди да предвиди догађаје и унапред осећа приближавање ризика.

— Тренутно укупни дуг корпоративног сектора Русије по основу кредита узетих у иностранству (укључујући банкарски сектор) износи преко 700 милијарди долара — истиче Симоњенко.

Лавовски део (око 470 милијарди долара) отпада на Европу, а око 40 милијарди долара на САД. С обзиром на укупно погоршавање односа с тим земљама, руске компаније су, сасвим нормално, још у III кварталу 2013. године започеле постепено преоријентисавање на азијска тржишта капитала.

Како истиче начелник аналитичке управе „United Traders” Михаил Крилов, кључни корисници кредита су нафтно-гасне компаније које заузимају приоритетне позиције у руској привреди.

— У виду кредита долази 70 милијарди долара аванса Кинеске националне нафтне компаније (CNPC) за нафту „Росњефта” — објашњава Крилов.

— Уплата пола аванса планирана је до 2015. године. По свему судећи, значајан део тог износа отпада на I квартал. Ускоро ће у виду кредита Кина уплатити 25 милијарди долара аванса аванса за изградњу гасовода „Газпрома” у Источном Сибиру. Јапан је заинтересован за изградњу гасовода Сахалин–Хабаровск–Владивосток и улагање у агрохемију. Почетком године јапанске банке „Bank of Tokyo-Mitsubishi”, „Citibank Japan” и „Mizuho Bank” решиле су да издвоје за руски холдинг „Фосагро” 440,6 милиона долара , и могуће је да су у I тромесечју уплаћене прве транше.

Међутим, ефекат азијског кредитног фактора не треба прецењивати, сматра директор аналитичког одељења инвестиционе групе „Норд-Капитал” Владимир Рожанковски.

— Не може бити речи о томе да су Кина и Јапан започели масовно кредитирање свих сектора руске привреде, замењујући кредитну масу из Западне Европе — истиче Рожанковски. — Ту се ради о уплати аванса на основу закључених билатералних уговора – пре свега „Росњефти” и „Газпрома” . Обим финансијских операција са земљама Југоисточне Азије у будућности ће расти, али не наглим темпом. То је оправдано — пре свега, те земље немају нарочито искуство у кредитирању великих страних, конкретно инфраструктурних, пројеката.

Директор Центра за фундирање и структурно финансирање банке „Бинбанк” Владимир Сисаури истиче да у САД обим тржишта капитала износи око 80 билиона долара, у Европи — око 60 билиона, а Јапана и Кине заједно— око 50 билиона. По речима аналитичарке брокерске куће „Алпари” Ане Кокореве, најстабилнији и највећи банкарски систем од азијских земаља имају Кина, Сингапур, Јапан и Хонгконг.

— Компаније траже алтернативу не само западним банкама, већ и западној валути — каже Кокорева. — Не тако давно саопштено је да су „МегаФон” и „Нориљски никл” пребацили значајан део својих обртних средстава која су била у доларима и еврима у рубље и хонгконшке доларе као најликвиднију азијску валуту.

По речима Рожанковског, вишеструко смањење позајмљивања у Западној Европи више је него критично за руски корпоративни сегмент.

— Изгледа да је дошао крај епохе мега позајмљивања за сопствене потребе — истиче он. — Сада ће топ-менаџери за то морати да се договарају с акционарима и издвајају средства из нераспоређене нето добити. То је непријатно, али није катастрофално: има како своје многобројне минусе, тако и ретке, али значајне плусеве — на пример, шансу да се суштински побољша квалитет корпоративних биланса у Русији, како се случајеви ала „Мечел” више не би поновили ни у каквом облику. Кредити на Западу од сада ће се узимати претежно наменски: у случају постојања страног партнера у пројекту — он ће истовремено бити и главни аутор пратећих кредитних уговора.

Начелник аналитичке управе банке „БКФ” Максим Осадчиј истиче да је процес смањивања позајмљивања у иностранству у корелацији с убрзањем „бекства” капитала у иностранство: чисти одлив капитала у иностранство у I кварталу 2014. године износио је 48,8 милијарди долара у односу на 28,2 милијарде долара у I кварталу 2013. године. Обе тенденције — и смањење позајмљивања у иностранству, и „окретање на исток” — са ескалацијом санкција могу само да се појачавају, додао је Осадчиј.

(Извор: „Известија”)

Факти