Ширење НАТО-а, питање противракетне одбране и ситуација у Украјини изазвали су потребу да Русија прецизира своју војну доктрину, па је при Савету за безбедност формирана радна група која припрема измене

До краја ове године у Русији ће се појавити прецизирана војна доктрина, условљена спољнополитичким факторима – ширењем НАТО-а, питањем противракетне одбране и ситуацијом у Украјини, јавила је данас агенција РИА Новости.

Заменик секретара Савета за безбедност Русије Михаил Попов изјавио је тој агенцији да при Савету формирана привремена радна група за припрему предлога о изменама у војној доктрини, усвојеној 2010. године.

“Не сумњам да ће питање приближавања војне инфраструктуре земаља-чланица НАТО границама наше земље, између осталог ширењем тог блока, задржати своје место као једна од спољних војних опасности за Русију”, рекао је Попов.

Према његовим речима, све отворенија је тежња САД и држава-чланица НАТО-а да јачају њихов стратешки офанзивни потеницијал.

Попов је рекао да се ради, између осталог, о развоју глобалног система противракетне одбране, усвајању нових стратешких концепција употребе војске, изради нових средстава оружане борбе.

Према његовој оцени, стање у Украјини је нова фаза политике “обојених револуција”.

“То је повезано са појавом нових војних опасности и претњи Русији, које су се исказале у догађајима ‘арапског пролећа’, оружаном конфликту у Сирији, као и у ситуацији у Украјини и око ње”, рекао је Попов.

Заменик секретара руског савета за националну безбедност је рекао да није успостављен равноправан дијалог са њеним партнерима и да се од Русије “све време очекују једнострани уступци у многим питањима међународних односа”.

“Потпуно необјективно се одређује улога и место Русије у украјинским догађајима, и у складу с тим, доносе се погрешни закључци и усвајају неадекватне мере”, рекао је Попов, додајући да је против Русије покренут информативно-пропагандни рат без преседана и да се формира “лик непријатеља” од Русије, док се њен политички курс посматра као нова претња НАТО-у.

Према његовим речима, 4. и 5. септембра у Велсу у Великој Британији на самиту НАТО-а планира се разматрање повећања борбене готовости, мера за осигурање дугорочног присуства војних формација Алијансе у источној Европи, повећање оперативности снага за брзо реаговање на рачун нових војних база у источној Европи, а САД желе и да појацају групу војске у балтичким земљама.

“Све чињенице сведоче о тежњи руководства САД И НАТО да наставе линију заоштравања односа са Русијом”, рекао је Попов у интервјуу РИА Новости.

Танјуг