- Остајући у дубини приобаља, тај систем није у домашају бродске авијације. Систем постаје оперативан за пет минута и одмах је спреман за коришћење. Након тога, „Бастион” може да остане у стању потпуне борбене готовости током 3–5 дана. У зависности од залиха горива
- До мете ракета П-800 стиже брзином која је чини практично невидљивом за модерне радаре.Осим тога, интензивно маневрише, због чега њено приближавање може да буде уочено буквално када је већ стигла до брода, када је већ бесмислено ишта покушавати
- Специфичност ракета „Оникс” је у томе што већи део лета до мете оне прелазе изнад саме површине мора – на свега неколико метара. Активно маневришу, мењајући правац лета,збуњујући радаре противника. Али, највећа снага ових ракета је у томе што делују у тиму, као чопор вукова који јури дивљач. А имају вештачку интелигенцију па саме класификују мете по важности, бирају тактику напада и план за њено спровођење
РУСКА Северна флота разместила је на полуострву Кола две батерије најновијих обалских ракетних система К-300П „Бастион” са супсерсоничним крстарећим ракетама П-800 „Оникс”. То оружје ће гарантовати заштиту 1,5 хиљаде километара руске обале Русије од могућих десанта с мора.
И створити „мртву зону” од 300 километара за бродове НАТО у Баренцовом мору.
[youtube url=”https://www.youtube.com/watch?v=eezq7ZVIeVA”]
„Бастион” (НАТО ознака SS-C-05 Stooge) је један од последњих ноу-хау руске армије — први пут је „откривен” у филму Андреја Кондрашова „Крим. Пут у Отаџбину”.
Коментаришући његово појављивање у кадру, председник Владимир Путин је с поносом саопштио: „Такво оружје нема нико”.
Појаснивши да управо због „Бастиона” ни САД, ни НАТО нису ризиковали сслањем својих бродова у Црно море.
Увођење тог система у наоружање сиријске армије спречило је мешање америчке и НАТО флоте и у грађански рат у Сирији. Пентагон и Брисел се нису усудили да пошаљу носаче авиона ка сиријској обали због опасности да буду нападнути оружјем против којег су немоћни модерни системи ПВО.
Једну батерију „Бастиона” чини 12 лансирних система на шасијама белоруског тегљача МЗКТ-7930, у чијој каросерији се крију два транспортно-лансирна контејнера са суперсоничним противбродским крстарећим ракетама „Оникс”. Свака има бојеву главу од 290 килограма.
Ракету је конструисао нуклеарни центар у Сарову. Иако је у питању обично фугасно пуњење, довољно је свега 2–3 П-800 да се потопи броде класе фрегата.
А пет „Ониксов” потапа носач авиона.
Остајући у дубини приобаља, тај систем није у домашају бродске авијације. Систем постаје оперативан за пет минута и одмах је спреман за коришћење. Након тога, „Бастион” може да остане у стању потпуне борбене готовости током 3–5 дана. У зависности од залиха горива.
До мете ракета П-800 стиже брзином која је чини практично невидљивом за модерне радаре. Осим тога, интензивно маневрише, због чега њено приближавање може да буде уочено буквално када је већ стигла до брода, када је већ бесмислено ишта покушавати.
Специфичност суперсоничних ракета „Оникс” је у томе што већи део лета до мете оне прелазе изнад саме површине мора – на свега неколико метара. Активно маневришу, мењајући правац лета, збуњујући радаре противника. Али, највећа снага ових ракета је у томе што делују у тиму, као чопор вукова који јури дивљач.
Како наглашавају представници Научно-производног предузећа за машиноградњу из Реутова, где је конструисана ракета П-800, оне имају вештачку интелигенцију сличну људској. Ракете саме класификују мете по важности, бирају тактику напада и план за њено спровођење.
Да би се искључиле грешке приликом избора маневра и погађања управо задатог циља, у компјутер ракете убачени су „портрети” свих савремених класа бродова. И то не само димензије и контуре, већ и подаци о различитим електромагнетним и осталим енергетским пољима својственим само тој врсти брода. Уз то, ракете имају и чисто тактичке податке, на пример, о врсти поретка бродова, што јој омогућује да одреди ко је испред ње — конвој, група носача авиона или десантна група, и да нападне главне циљеве.
Такође, компјутер ракете садржи податке за супротстављање противниковим средствима за електронску борбу која су способна да постављањем сметњи одвлаче ракету од циља, као и тактичке методе за избегавање ватре средстава ПВО.
Како истичу конструктори, након лансирања ракете саме одлучују која ће од њих напасти циљ, а која ће само имитирати напад, одвлачећи на себе пажњу система ПВО противника. Након уништавања главног циља у групи бродова, преостале ракете нападају друге бродове у поретку, што искључује могућност да две ракете погоде исту мету.
Прве ракетне системе „Бастион” добила је Црноморска флота. Њих је 2010. године добила 11. посебна бригада дислоцирана код Анапе. Размештене су на Криму, што Русији омогућава да контролише цело Црно море. Укључујући излаз из мореуза Босфор.
Сада су руски ракеташи покрили и Баренцово море. Министарство одбране Русије не открива планове о опремању обалских јединица системом „Бастион”, али се може претпоставити да ће он ускоро бити размештен на Камчатки и на Балтику.
Факти
