Прошло је више од осам месеци откад је Русија интервенисала у рату у Сирији, а у то време Путин је казао како нема планова за учествовање у копненим акцијама – али је, такођер, рекао “засад”.
Руски председник наводно дискутује с војним командантима о могућности слања борбених јединица на ратиште.
“О овоме се дискутује, постоје планови за то”, рекао је за Фјодоров.
Појачања би могла бити специјалне снаге или добровољци који су спремни да се боре уз сиријску војску и њихове савезнике.
“Ово је деликатно питање за нашу војску. Постоје озбиљне сумње да би било каква акција Русије на ратишту могла бити погодна. То би могло закомпликовати процес преговора и довести до даљих неспоразума са САД”, рекао је Фјодоров.
Међутим, постоје они у политичким и војним круговима који верују да је потребан овај ангажман.
Пропали мировни преговори
Руска војна снага спречила је колапс Владе Сирије прошле године. Дамаск није могао сам зауставити напредак побуњеника на неколико фронтова.
Кремљ је желео да преокрене ситуацију у корист свог савезника како би могао имати користи за преговарачким столом.
Али, линије фронта се нису промениле и мировни преговори нису успели. Ниједна страна није била спремна на компромис нити је била довољно јака да наметне решење.
„С руске тачке гледишта, сиријски председник Башар Ал-Асад би требало да контролише 70 одсто Сирије и тако би се могли одржати избори који би погодовали сиријском председнику. Зато је питање копнене акције све актуелније“, рекао је Фјодоров.
Протеклих седмица приметно је смањена улога Русије на сиријском фронту, јер је Москва желела дати шансу политичким преговорима.
Та порука је била јасна кад Русија није дала већу ваздушну подршку сиријским снагама и њиховим савезницима током војне кампање у Халепу почетком маја.
Али, 22. маја Сиријска опсерваторија за људска права, са седиштем у Лондону, известила о првим руским ударима у провинцији Халеп откад је постигнут америчко-руски споразум о прекиду ватре у фебруару.
Интензивирани напади на Алеп и Идлиб
Министарство одбране Руске Федерације је саопштило да је у последње време појачало нападе против Фронта ал-Нусра у Аалепу и Идлибу те упозорило да ће сукоб ескалирати, након што је окривило одбијање Вашингтона да се прикључи напорима у борби против онога што је назвало „тероризмом“.
„Русија нема много избора. Не може себи дозволити да изгуби Алеп. То би јој одузело кеца из рукава. Тако би друга страна могла преузети иницијативу, а Русија би била приморана да прихвати услове који нису погодни за Асада“, рекао је политички аналитичар Сергеј Строкан.
У Влади и војсци постоје људи који заговарају копнену акцију.
Руска интервенција у Сирији је скупа. Већ су потрошене милијарде долара, а земља је у економској кризи. Кремљ никад није желео перманентни рат и не може се тек тако извући из сукоба који га је вратио на међународну сцену.
Зато неки аналитичари сугеришу да је „Стаљинград“ у Сирији нешто што треба тамошњој Влади и њеним савезницима – коначна битка која би одлучно зауставила рат.
А за то би била потребна копнена акција.
Ал Џазира
