Ана ФИЛИМОНОВА | 13.11.2012
На савременој етапи, економски односи представљају прву и главну линију руско-српске сарадње. Њима је суђено да и убудуће одреде вектор, ниво и квалитет узајамних односа наших земаља. У целини, читав спектар руско-српског партнерства несумњиво носи карактер дубоко пријатељских симпатија. При том се као главна карактеристика може издвојити усмереност руско-српских веза на узајамно угодној трговачко-економској сарадњи, која несумњиво има блиставе перспективе, са поузданим тенденцијама раста и перспективама да та сарадња прерасте у истинско стратешко партнерство. Ипак, подвлачим, у овом тренутку стратешко партнерство је само могућност, чија реализација зависи од много фактора.
Размотримо економску сферу узајамних односа Русије и Србије у односу на 2012. годину. Потпредседник владе и Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Р. Љајић, изјавио је да најтежи задатак нове владе није питање Космета и то није питање евроинтеграција, него питање изласка из економске кризе. У том смеру Србија пре свега може да се ослони на Русију – солидна и мултидисциплинарна “акумулација” већ постоји. Тако је по резултатима Статистичког завода Србије, обим трговинске размене Србије са Русијом у јануару 2012. године износио 1855,6 милиона долара (истина то је за 15,5% мање него у истом периоду 2011. године). Руски извоз је износио 1323,8 милиона долара (мање за 21,5%) а увоз из Србије – 531,8 милиона долара (повећање за 4,5%). Русија по обиму трговинског промета са Србијом од јануара до августа 2012. године, заузима друго место међу иностраним трговинским партнерима Србије, са укупним уделом од 9,5% у њеном укупном спољнотрговинском обрту (прво место заузима Немачка са трговинским обртом од 2240,7 милиона долара и укупним износом од 11,5%). По обиму извоза у Србију, Русија такође заузима друго место са укупним износом од 10,7%.1
Како се предвиђа, руске инвестиције у Србију на крају 2012. године ће износити више од милијарду долара. Што представља продор, јер је укупан обим руских инвестиција у српску привреду у последњих 9 година био нешто већи од 1,1 милијарду еура. Ипак, на наш поглед, главно је следеће: у септембту 2012. године Владимир Путин је за време сусрета са Томиславом Николићем у Сочију изјавио да “Лукоил” и компанија кћерка “Гаспрома” представљају највеће платише пореза у Србији.Чиста добит “Нафтне индустрије Србије” (НИС), чији контролни пакет акција припада руском “Гаспромњефту”, износио је у првом полугодишту 2012. године 22 милијарде динара (230 милиона долара). Инвестиције НИС-а у производњу у том периоду су износиле 17,2 милијарде динара (179 милиона долара) – за 76% више него у првом полугодишту 2011. године. Већина инвестиција односи се на улагање у модернизацију Рафинерије Панчево и на еколошке пројекте (9,5 милијарди динара). Такође, на сусрету је било указано да је пораст укупног трговинског обрта у 2011. години порастао за 42% а на дневном реду је и реализација узајамно корисних пројеката у области обојене металургије, машинства, туризма, банкарског сектора. Руски Председник је изјавио да су руске компаније спремне да наступе као партнери у модернизацији Електропривреде Србије (успешни примери такве сарадње већ постоје, између осталог реконструкција подземног складишта гаса “Банатски двор”, који је подмирио потребе за гасом у абнормално хладном периоду). Према прелиминарним проценама, реализација најкрупнијег руско-српског енергетског пројекта “Јужни ток” омогућиће отварање око 2 200 нових радних места у Србији и привући ће око 1,5 милијарди еура директних инвестиција. Да додамо и узајамну сарадњу Министарства за ванредне ситуације Русије са својим српским колегама, по питању стварања хуманитарног центра у Нишу, преко кога је руска авијација у летњем периоду 2012. године радила на гашењу летњих пожара у Србији и другим балканским земљама. У оквирима те сарадње остварен је свеобухватан рад на разминиравању српске територије – у периоду 2011-2012. године очишћена је од мина територија површине веће од милион квадратних метара. Да не заборавимо и на подршку Православљу у Србији и на Космету – Русија помаже у обнови српских православних светиња на Косову и Метохији.
Ради поређења – када је реч о попуни буџета или о задовољавању кључних потреба земље, Србија очекује већу подршку са Запада. Тако је за 12 година, почевши од 2.000. године, земља добила више од 2,5 милијарди еура, од којих више од 1 милијарде отпада на Немачку, 1 милијарда на САД, а остало – на друге државе ЕУ.2 Осим тога, Србија рачуна и на новац ММФ и Светске банке. Међутим, међународне финансијске институције и западне земље, додељујући финансијску помоћ, постављају пред Србију доста жестоке не само економске, него и политичке услове, чије испуњење доводи у питање суверенитет земље, пре свега када је у питању проблем Космета.
Поред сектора нафте и гаса, да поменемо и друге перспективне и веома значајне пројекте, који су почели да се развијају почетком 2012. године. Тако је Русија постала прва земља са којом је Србија почела преговоре о потенцијалном стратешком партнерству у управљању металуршким комбинатом, “Жељезаром Смедерево”. У Београду су од 21 до 23 августа одржани преговори између делегација ЗАО “Зарубежстройтехнология” и АД “Железнице Србије” о заједничкој реализацији инфраструктурних пројеката по питању изградње и модернизације жељезничке инфраструктуре Србије, на рачун руског државног извозног кредита у износу од 800 милиона долара. На преговорима који су одржани 21-23 августа у Москви између Првог Потпредседника владе и Министра одбране Србије Александра Вучића и заменика Председника владе РФ Димитрија Рогозина, била су размотрена питања војне и војно-техничке сарадње, укључујући и заједничку производњу специјалне технике, која ће се извозити на тржите трећих земаља као и размештање руских поруџбина у фабрици за производњу војне опреме која се отвара у Србији. Шири се сарадња холдинга машиноградње “Прва петолетка” из Трстеника са “Камазом” (предузеће “Хидраулика” које се налази у саставу холдинга, произвело је и испоручило у августу ове године за потребе руске аутомобилске индустрије, производе у вредности од 230 хиљада еура и по речима генералног директора српског холдинга Л. Панића, руско тржиште је главно тржиште за његову компанију). Са “Камазом” раде погони “Сервоуправљача” и “Кочионе технике” који производе аутомобилске цилиндре, хидрауличка устројства и кочионе системе. Трговинска представништва РФ разматрају могућност куповине АБС Минел од стране руских инвеститора. Руска компанија “ЕКФ” почела је са припремама за испоруке на српско тржиште електроопреме руске производње. Одржани су преговори са српском компанијом «GLK GROUP» D.O.O. о могућностима извоза обуће на тржиште РФ.3 Осим тога, Трговачко представништво РФ у Србији одржало је низ преговора. Са директором ХЕТ “Ђердап” Станковићем , разговарало се на тему реализације пројеката реконструкције и модернизације поменуте хидроелектране, које остварује руска компанија ОАО “Силовые машины”. Са руководиоцем лабораторије Нуклеарног Института у Винчи Н. Нешковићем, разговарало се о реализацији пројекта за инсталацију и пуштање у производњу малог циклотрона за производњу радионуклеида. Са представницима српског предузећа “Ниш ауто” разговараало се о питањима сарадње са руским фирмама у снабдевању руског тржишта пољопривредним производима и могућностима отварања дистрибутивног центра на територији РФ. Са руководством једног од најкрупнијих српских предузећа за производњу каблова “Новкабел” (Нови Сад) разматрано је проширење сарадње, имајући у виду да је основно тржиште за главни производ компаније, руско тржиште. Са председником српске компаније “ЕК групе” разматрана је могућност реализације изградње у Русији стамбено-пословног комплекса са укупном површином 1,2 милиона м² и друго.4 Народна Банка Србије је 10. октобра 2012. године уврстила руску рубљу међу конвертибилне валуте са којима се могу спроводити трансакције на међубанкарском девизном тржишту и дала је овлашћење финансијским и монетарним институцијама у Србији да врше трансакције са руском националном валутом. Ова мера ће допринети наглом јачању српско-руских трговачко-економских веза.5
У целини, напори РФ су усмерени на брз раст економског потенцијала у Србији. Природа узајамних веза са Русијом је дијаметрално супротна од приступа Запада, који је усмерен на то да се максимално “исцеде” из Србије, како економски тако и политички уступци, који корак по корак кидају суверенитет земље. За Србију достигнути ниво економске и војно-техничке сарадње, подвлачим, равноправне сарадње са Русијом, има стратешки значај и потенцијал који је тешко проценити. На основу ње, Србија такође може са своје стране да заиста да допринос, реалан допринос, формирању регионалног економског и геополитичког дневног реда.
Важно је напоменути да је, по последњој информацији, 11. новембра текуће године, на иницијативу српске стране дошло до телеффонског разговора између Председника Србије и Председника Русије. Разматране су перспективе билатералне сарадње у оквиру споразума постигнутих у Сочију 11. септембра 2012. године…
1 http://www.ved.gov.ru/articles/2035
2 http://www.svobodanews.ru/content/transcript/24693604.html
3 http://www.ved.gov.ru/news/5550.html
5 http://www.ved.gov.ru/news/6092.html
Фонд Стратешке Културе
