Посљедњи извештај о раду Хашког трибунала пред Саветом безбедности Русија је као и до сада осудила због његове пристрасности, те да је Трибунал дискредитовао идеју међународне правде.
Представник Русије у УН Петар Иличев критиковао је рад Хашког трибунала, наводећи да је он пример двоструких аршина.
Он је рекао да Трибунал није испунио своју улогу у остварењу неселективне правде.
„Трибунал је био антисрпски у интерпретацији догађаја, не само да није испунио основне принципе непристрасности, већ није испунио ни принципе изградње поверења на Балкану“, рекао је он.
Иличев се осврнуо и на суђење Рамушу Харадинају, које је назвао скандалозним, наводећи да су први пут у историји међународне правде сведоци били изложени уцењивању и застрашивању, а поверење је поткопано некажњивошћу за злочине на Косову.
„МКСЈ је константно затварао очи пред нелегалношћу НАТО бомбардовања чији резултат је погибија многих цивила. Нико није одговарао за то варварство“, рекао је он.
Представник Русије навео је и да ће Трибунал ући у историју као суд где је Војислав Шешељ провео 11 година без пресуде, као и због непружања адекватне медицинске неге притвореницима.
Према његовим речима, неким поступцима Трибунала дискредитована је права идеја међународне правде, а повећано је и међусобно неповерење људи у бившој Југославији.
„Као резултат тога, наде да ће се поново успоставити мир кроз правду су значајно подривене. Сумњамо да ће Савет безбедности УН бити у стању да понови експеримент оснивања оваквог трибунала у будућности“, закључио је представник Русије.
ИЗВОР: ВОСТОК
РУСИЈА ГРМИ У САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ: Поново се сукобљавају са Западом због СРБА
Пред затварање Хашког трибунала, последњи извештај о његовом раду пред Саветом безбедности. Док из Трибунала тврде да је било кључно утврдити индивидуалну одговорност и да је мисија испуњена, руски амабасадор оцењује – Трибунал је дискредитовао идеју међународне правде.
Да ли смо могли боље? Вероватно. Да ли смо могли бити ефикаснији? ДА. Да ли смо имали избора? НЕ. Ово је пред Саветом безбедности, истакао председник Трибунала Кармел Ађијус. Ипак, сматра да је мисија испуњена. Тврди да је стигла правда за жртве, али не кроз пресуде народима и земљама, већ појединцима. Подсјећа да се врата трибунала затварају, након првостепене одлуке генералу Ратку Младићу и другостепе херцеговачкој шесторки – Прлићу и другима.
– У вези са случајем „Прлић и други“, можемо се сложити да је оно што се десило у судници веома трагично. Трибунал приступа најозбиљније овом инциденту који се темељно истражује. Ипак, не сме се дозволити да ове околности засјене посљедње седмице рада Суда или подрију пресуде Трибунала – рекао је Ађијус.
Пресуде у другостепеним поступцима доносиће међународни резидуални мехнизам за кривичне судове којим председава Теодор Мерон. Најавио је да се претрес по жалби тима одбране Радована Караџића очекује средином следеће године, а пресуда крајем 2019. У предмету Војислав Шешељ, жалбени претрес заказан је за 13. децембар, а пресуда се очекује у првој половини следеће године.
Главни тужилац Серж Брамерц уверава да је његов задатак и даље привођење правди оних који су чинили злочине. Признаје, да у неким случајевима жртве, ипак, нису дочекале правду. То, додаје, потврђују последње две седмице, које су показале да злочини и даље имају отворене ране.
– Увек смо инсистирали на принципу индивидуалне одговорности. Чињеница је да злочине нису починиле нације и народи, већ појединци. Пре свега, из политичког и војног врха – рекао је Брамерц.
Међутим, руски амбасадор упозорава на двоструке аршине јер, како каже, нико није осуђен за „варварске“ злочине над Србима. Русија оцењује да је Трибунал „поткопао напоре“ да се у бившој Југославији „успостави мир постизањем правде“ тиме што су његове пресуде изазивале нове спорове међу државама и народима у региону.
– Трибунал није дјеловао као непристрасан и незаисан орган. Показатељи говоре да су апсолутна већина осуђених Срби. Више од 60 одсто. Осуђени су на више од 1000 година затворске казне – рекао је он.
Руски амбасадор упозорава и да Трибунал није оптуженима пружао примерену здравствену његу. На селективну правду у раду хашког трибунала упозорила је и представница Србије – министарка правде Нела Кубуровић.
– Од укупног броја осуђених лица, 70 одсто су Срби, 19 одсто Хрвати, шест одсто Бошњаци и само два одсто Албанци. То показује селективну правду Хашког трибунала, посебно у контексту мандата да би требало да успостави истину о конфликту на простору бивше Југославије – каже она.
На индивидуалној одговорности инсистирала је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, коју је Брамерц забуном назвао предсједницом Србије. На седници Савјета безбједности поновила је оно што је у разговору са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутересом – да је забринута да се хашка пресуда шесторици Хрвата из БиХ „развија у осуду Хрватске“.
– Суд у Хагу је судио појединцима. Било каква тумачења ове пресуде ван правног оквира и одсуство експлицитних доказа неопходних за успостављање криминалне одговорности Хрватске или њеног руководства била би погрешна – рекла је она.
А САД су, својим обраћањем, још једном показале какав однос имају према суду у Хагу и ономе што се у бившој Југославији догодило `90-их. Поменули су пресуду генералу Ратку Младићу, која, кажу, мора бити поштована. Србију су позвали да сарађује са резидуалним механизмом у случају Војислава Шешеља. Ни речи о потврди пресуде херцеговачкој шесторки.
ИЗВОР: ИНТЕРМАГАЗИН
———–
7.12.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
