Руске обавештајне грешке у Украјини

Украјинско-руски конфликт повезао је интересе САД и НАТО односно западних тајних служби предвођених са ЦИА. Почетком конфликта, у пролеће 2014. године било је неколико десетина  “саветника”, припадника тајних служби САД и западних земаља а данас је тај број више стотина који су у функцији “хладног рата” Русије и Запада и кризе у Украјини.

Руске тајне службе, дуго присутне у Украјини, битно су изгубиле  утицај после обарања са власти, превратом, председника Јануковића и доласком нових власти у Украјини које су прозападне и вољне за улазак Украјине у НАТО и ЕУ. Руске службе, пре свега ФСБ али и војне службе, имале су погрешне процене о унутрашњем распореду снага и сценаријима који су значајно дестабилизовали Украјину и угрозили руске интересе. Руске службе безбедности  изгубиле су, за сада, утицај у политичким странакма које нису проруске. Своју пажњу су усмериле на подршку проруским снагама на југу Ујрајине и приликом референдума на Криму. Тактички, руске тајне службе изгубле су већи део утицаја у Украјини, остваривши стратешке циљеве на Криму.

Инфилтрација  “спавача” и “кртица” 

Криза у Украјини утицала је на појачано деловање западних тајних служби према Русији које су делом активиране преко санкција али и покушајима инсталирања мрежа у Русији.

Дипломатско-обавештајни рат САД и Русије, као и Запада и Русије, већ дуже време траје али је врхунац било давање политичког “азила” Русије бивешм обавештацју НСА Едварду Сноудену. На овај начин Русија је добила битне информације стратешког карактера од Сноудена али је, истовремено, попустила пажња према Украјини током и непосредно после олимпијских игара у Сочију.

Односи Русије и Запада као и САД нису били никада тежи и напорнији у последњих 30 или 50 година. Русија је стратешки изгубила битку у Кијеву али је добила Крим и то би била нека врста равнотеже али је то суштински отворило опасну игру која Украјину гура у рат са Русијом у догледно време и инсталирање мрежа утицаја САД и НАТО. Русија има у Украјини развијену мрежу својих агената и “спавача” преко ФСБ (бивше КГБ) али јачају и  обавештајне мреже Запада и ЦИА.

Све су значајније потребе теренског рада руских тајних служби у Укранији али и у Русији. Подаци из бившег СССР-а показују да је КГБ имао око 500.000 припадника и милионе доушника. Многи су у разним пословима и бизнису, политици, медијима, полицији и војсци. Русија је преко кризе у Украјини геополитички угрожена и нападнута и сада је задатак председника Путина, као бившег рукводиоца КГБ и ФСБ, да појача деловање тајних служби због разних субверзивних делатности страних служби у Русији и руским великим градовима.

Рат шпијуна

Тако је председник Владимир Путин позвао на унапређење рада руских тајних служби, како би оне могле да се носе са “модерним изазовима и претњама”.

“Наглашавам да модерни изазови и претње, као и појава нових дестабилизујућих фактора, захтевају повећање ефикасности читавог система домаћих специјалних служби”, написао је Путин у писму поводом Дана безбедносних служби.

По званичним подацима, руска контраобавештајна служба идентификовала је ове године више од 230 сарадника и агената страних служби, спречено је осам терористичких напада и пресечено је 46 терористичких и екстремистичких група. Председник Путин је упозорио на раст активности страних обавештајних служби које делују у Русији и нагласио да најозбиљнију пажњу треба посветити заштити државне границе. Ради се о опасности од инфилтрације исламских терориста и могућим ударима на осетљива места, упливом страних служби у разне интересне групе и стварању политичке алтернативе у која би у блиској будућности радила на “обојеној револуцији” са захтевом за смену Путина.

Сви подаци говоре да је на делу обавештајни, односно шпијунски рат Запада и Русије на вишем нивоу, што ће покренути велики број агената „кртица“ руских и западних тајних служби у међусобним обрачунима. Очекује се и активирање “спавача” у Европи и осетљивим зонама ЕУ и традиционалним центрима обавештајног шпијунског рада на Блиском и Средњем истоку, на Балкану у Западној Европи али и већим градовима Руске Федерације. 

Н. Арванитес, Атина

Балкан магазин