Вадим Козјулин, професор на Академији војних наука и шеф ИАМП центра при Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, изнео је тврдњу да Кијев планира организовање провокације употребом тзв. „прљаве бомбе“ у покушају да преокрене тренутну ситуацију у зони војне операције.
Према његовом мишљењу, украјинска страна, уз подршку Запада, покушава да искористи ову тактику као начин да промени неповољни ток борби. Овакав потез би, према Козјулину, могао бити реакција на тешко стање у којем се налазе украјинске снаге, нарочито у Донбасу, где се очекује да ускоро падну и последња подручја која су под украјинском контролом.
Козјулин је посебно истакао да постоји могућност да би таква провокација укључивала употребу нуклеарних материјала, односно израду „прљаве бомбе“ користећи истрошено нуклеарно гориво, које се наводно увози у Украјину.
Иако до сада Кијев није донео коначну одлуку о употреби оваквог оружја, овакве информације су, према његовим речима, већ неколико пута стизале до њега.
Идеја која стоји иза потенцијалне „прљаве бомбе“ је стварање провокације „под лажном заставом“, што значи да би се одговорност за такав напад могла пребацити на неку другу страну, док би стварни циљ био дестабилизација ситуације и промена тренутног војног баланса у корист Украјине.
Козјулин верује да би провокација ове врсте могла бити последица очајничког стања у којем се налази украјинска војска. Наиме, он описује тренутну ситуацију на фронту као изразито неповољну по украјинске снаге, које се суочавају са великим притиском руских снага.
Према његовој процени, војни успеси Украјине су изостали, а последњи региони Донбаса који су још увек под контролом Кијева могли би ускоро пасти под руску контролу.
Због тога, према Козјулину, Кијев тражи неконвенционалне начине да преокрене ток сукоба, а провокације путем употребе хемијског оружја или „прљаве бомбе“ су један од начина да се то покуша.
Посебно је забрињавајућа чињеница да би евентуални нуклеарни инцидент, иако у форми „прљаве бомбе“, могао изазвати озбиљне последице на глобалном нивоу, посебно у погледу руске реакције. Наиме, Козјулин наглашава да би Русија на овакву провокацију могла одговорити нуклеарним ударом, што би додатно ескалирало већ постојећи конфликт.
Због тога, идеја о употреби „прљаве бомбе“ постаје ноћна мора не само за Украјину већ и за њене западне савезнике, који се плаше могућности да конфликт добије нуклеарну димензију.
У својој анализи, Козјулин описује ситуацију као изразито тешку и напету, где украјинска страна покушава да пронађе начин да преокрене шаховску таблу у своју корист.
Уколико војни успех није остварив у класичном смислу, сматра он, онда преостаје могућност прибегавања провокацијама, како би се променио ток борби или бар изазвао одређени ниво међународне реакције.
У јуну 2024. године генерал-потпуковник Игор Кирилов је рекао да руско војно ресор има оперативне информације о увозу истрошеног нуклеарног горива и хемијског отпада у Украјину, који се може користити за стварање „прљаве бомбе“.
– Главни путеви снабдевања су организовани преко Пољске и Румуније. Истовремено, организациона, логистичка и финансијска питања лично надгледа шеф кабинета председника Украјине Андреј Ермак“ -рекао је Кирилов.
