Руски гас тече, Петрохемија стартовала – још да се плате дугови

Руси су повећали испоруку гаса Србији после телефонског разговора (5. новембра) нашег премијера Александра Вучића са њиховим председником, Владимиром Путином. Усаглашава се протокол за отплату дуга од 225 милиона долара у три транше. Да би испоштовала рокове за испоруку својих производа познатом купцу Петрохемија стартовала и пре него што је испреговарано како да отплати старе дугове и без прецизиране толинг шеме за испоруку гаса по специјалним, нижим ценама. Синдикалци панчевачког петрохемијског комплекса зову премијера у госте, да са њим потраже решење за опстанак. 

Уместо смањених испорука за 28 одсто од уговорених количина Србија већ има у потпуности нормализовано снабдевање природним гасом, а од складиштења овог енергента у Мађарској одустало се због чврстих гаранција Гаспрома да ће испоштовати, у потпуности, обавезе из уговора о испорукама.

„Све количине природног гаса које су нам неопходне добијамо већ неколико дана од руских партнера, тако да не користимо више гас из Подземног складишта Банатски Двор. Од договора председника Владе Србије Александра Вучића са председником Русије Владимиром Путином (5. новембра) имамо у потпуности стабилизоване снабдевање гасом. Ради се на усаглашавању протокола о плаћању дугова. Верујем да ће пртокол бити потписан наредне недеље,” рекао је у понедељак српска министар енергетике Александар Антић прецизирајући да је протоколом предвиђено да 100 милиона долара буде плаћено ове године, наредних 100 милиона током 2015. а остатак од 25 милиона 2016. године.

У ребалансу буџета за 2014. годину Србија је дефинисала средства за гаранције Србијагасу за повлачење кредита од 100 милиона долара, што значи да ће Србијагас добити гаранције да плати прву траншу до краја године.

Антић истиче да је у ресорном министарству енергетике и влади Србије процењено да су руске гаранције довољно чврсте и да не треба трошити новац пореских обвезника – 20 до 30 милиона долара, за складиштење гаса у Мађарској.

Србијагас, наиме, са руским партнерима, Гаспро еxпортом и Југоросгасом има три тачке испоруке гаса: на Берегову на украјинско – мађарској граници, из Подземног складишта Банатски Двор и на мађарско – српској граници, тако да то отвара могућност Гаспорму да Србији, ако не може директно преко Украјине испоруче гас из неког од својих складишта у Европи.

Србијагасу је уговором гарантована испорука 4,56 милиона кубних метара гаса дневно. У данима када су Руси свим европским земљама, које се снабдевају из гасовода са украјинског транзитног правца (Пољска, Словачка, Мађарска…. Србија, БиХ) смањили испоруке за 28 до више од 30 процената Србија је добијала око 3,2 милиона кубних метара. Са домаћом производњом од око 1,2 милиона кубика и нешто мање од два милиона кубика дневно из подземног складишта у Банатском Двору то је било подношљиво због окаснелог Михољског лета , које траје и ових дана, али и чињенице да петрохемијска постројења МСК у Кикинди и панчевачких Азотаре и Петрохемије нису радила.

Србија, иначе, зими током хладних дана дневно троши више од 10, чак и 13 милионак убних метара гаса а уговором са Русима је прецизирано да може повлачити потребне количине гаса (веће од уговорених количина) без плаћања пенала.

„Већ неколико недеља преговарамо са представницима Нафтне индустрије Србије о измиривању дугова Србијагаса НИС-у за домаћи гас као и дуговању Петрохемије, такође НИС-у, за испоручене сировине. Оптимиста сам да ће се преговори завршити веома повољно – значајним отписивањем дугова и да ће интереси Републике Србије бити задовољени,” каже Антић напомињући да очекује да ће преговори бити завршени током наредних неколико дана.

Све укупно, НИС од Србијагаса и Петрохемије потражује око 500 милиона евра.

Иако толинг аранжман (о нижим ценама гаса од комерцијалних) још није прецизиран са Русима Петрохемија је стартовала производњу. Антић објашњава да је, због доброг уговора који има са купцима својих производа Петрохемија од Владе Србије добила одобрење за старт.

Петрохемија, иначе, сада дневно троши од 0,2 до 0,25 милина метара кубних гаса.

Након првобитних проблема са стартовањем погона Етилен у ХИП–Петрохемији ова фабрика је успешно покренута у понедељак. У Саопштењу компаније се истиче да су током дана добили прве количине етилена и да се очекује и отпочињање са производњом у полиетиленским фабрикама ПЕНГ и ПЕВГ.

“Верујем да ће толинг цена бити успостављена оног тренутка када буде потписан протокола о отплати дуга Газпрому и НИС-у и да ће Петрохемија и остатак наше хемијске индустрије имати далеко повољније цене, које ће им омогућити економска пословање. Ако томе додамо да смо у овим преговорима са НИС-ом направили значајан помак везано за цене примарног бензина, који Петрохемија узима од НИС-а и за повећање пиролитичког бензина који Петрохемија испоручује НИС-у, доћићемо до тога да ће њихово пословање бити далеко ближе економском пословању,” каже Антић коментаришући: “Наравно, за пуну стабилизацију читаве ситуације око Петрохемије је потребна нова инвестиција у нову полипропиленску индустрију. За то нам је потребан стратешки партнер. Али, стратешког партнера можемо добити тек када све ствари “скоцкамо”, када регулишемо међусобна потраживања Петрохемије са НИС-ом, Србијагасом и осталим повериоцима, када обезбедимо да цене тих импута за Петрохемију буду на економком нивоу… Тек тада ћемо потенцијалним стратешким партнерима послати једну озбиљну позивницу за даља улагања у Петрохемију.”

НИС је до сада већ неколико пута рекао да није заинтересован да преузме већинско власништво у Петрохемији. Министар Антић каже, међутим, да ће НИС, без икакве дилеме значајно увећати свој проценат у власништву Петрохемије и заједно са Републиком Србијом као партнером покушати да обезбеди стратешког партнера за ову панчевачку компанију.

“НИС има врло активну улогу, сарађују са нама у покушајима да нађемо механизамм како би Петрохемија остала да живи. То је у интересу читаве наше државе јер, Петрохемија, поред тога што запошљава доста људи у Србији изначајно утиче и на наш БДП. Дакле, у интересу је и Републике Србије и НИС-а да Петрохемија настави да живи јер, НИС-ова рафинерија нафте у Панчеву нема смисла уколико нема петрхемијски комплекс у својој близини” закључује Антић.

Свесни тога да им радна места зависе од ангажмана државе три синдиката Петрохемије и Азотаре упутила су позив премијеру Александру Вучићу да посети ове фабрике и разговара с представницима запослених о могућим решењима за опстанак два предузећа.

„ХИП Петрохемија и ХИП Азотара са својих 3.000 радника годишње направе више од милион тона најквалитетнијих производа, од чега велике количине извезу на западноевропско тржиште. Након усвајања Закона о приватизацији и Закона о стечају, који дефинишу рокове у којима се мора окончати процес приватизације, радници ових фабрика свакодневно са стрепњом ишчекују да им неко каже да ли ће се и када наћи коначно решење. Ваша активност у вези са статусом Петрохемије и Азотаре даје наду да оно постоји, али осим информација у медијима, нема ниједног документа о томе,” навели су у позиву самостални сидникати Петрохемије и Азотаре и петрохемичарски Синдикат инжењера и техничара Независност.

Интернет издање Панчевца (www.панцевац-онлине.рс) извештава да су синдикалци Вучићу предложили да у складу са својим обавезама планира посету Панчеву у што скорије време.

Ј. Путниковић, Балкан магазин