17.08.2012. –
Кипарски офшор центри су на граници кризе. Држава се обратила за помоћ и постала четврта земље зоне евро (после Грчке, Португалије и Ирске) која тражи новац из Европског Стабилизационог фонда. Кипарски „СОС“ се чуо када је агенција Fitch одмах после Moody’s и Standard & Poors смањила рејтинг острва до нивоа ВВ+, односно „отпада“.
Али са пет милијарди евра, које жели да добије од европских кредитора, Кипар неће моћи да заобиђе ММФ и Светску банку. Према различитим оценама до 2016. године Кипру ће бити потребно од 10 до 18 милијарди евра. Ефекат грчког домина се дотакао кипарских банака, и што је најважније Cyprus Popular Bank-е која је изгубила новац на „лоше“ кредите грчких потрошача. Потребна су средства за рекапитализацију. И на покриће буџетских расхода.
Крајем 2011. Москва је дала острву 2,5 милијаре евра. Сада Кипрани траже од Русије пет милијарди. И не крију да им руски кредит више прија, јефтинији је. Онај први је издвојен са „нетржишних“ 4,5%.
Министар финансија Руске Федерације Антон Силуанов је потврдио да је добијен званични захтев из Кипра и рекао: „Размишљамо о томе“. Поставља се питање: што би Русија помогла Кипру, чији банкрот нико неће ни осетити?
„Нико осим… Руса“, појашњава председник компаније експертске консалтинг фирме „Неоком“ Михаил Хазин:
– На Кипру постоји огроман број различитих рачуна руских компанија и приватних лица. Осим тога Кипар је један од највећих, незванично, инвеститора Русије. Наше земље су потписале многе споразуме и уговоре, већином исто тако незваничних. У том смислу на захтев Кипра се треба одговорити пре него на неки други. Па и за Русију то није велик новац, може се рећи и мали. Није искључено да ће на крају тај новац бити искориштен у руским интересима. Тако да се ја не бих посебно бринуо због још једног кредита. А требало би се бојати за то да се наш капитал чува ван предела земље. Али, како се оно каже, то је сасвим друга прича.
Зли језици тврде да ће, помажући Кипру, влада РФ спасити на рачун буџета „офшорне џепове“ највећих руских компанија. Да ли је то тако? У томе не види ништа лоше бивши министар економије, научни руководилац ВШЕ, професор Јевгениј Јасин, који указује и на хуманитарни мотив те помоћи:
– Да, острво је привлачно за руске инвестиције и финансије. Кипар је за нас постао посебна врста офшор зоне. И ако желимо да подржимо стране инвестиције у своју економију, не треба обраћати пажњу на то на који начин нам та средства долазе. А средства, иначе, нису мала. Сматра се да обим инвестиција који нам долази с Кипра или преко Кипра износи више од 40 милијарди долара. Постоји и још један мотив наше „неравнодушности“ према острвској држави. Део те територије је зона турске окупације. За ЕУ је то стални раздраживач, Унија се више пута изјашњавала за јединство Кипра. Асловенске земље и Русију та околност тера да се посебно топло односимо према блиском нам православном народу.
Наши саговорници на различите начине виде даљу судбину Кипра у зони евро. Али они су истог мишљења у једном: кредитна зависност острва са руском економијом је стратешки важна. Осим свега осталог, земља има залихе природног гаса на дну Средоземног мора. Ако се дозволи рад руским компанијама, то ће надокнадити све губитке са кредитима. А засад Москва очекује делегацију Републике Кипра. Ради се о томе да је 15. августа истекао рок подмиривања дугова, за које је Кипранима потребно најмање 250 милиона евра. Хоће ли успети да их врате?
