Руски научници установили су после геолошког мерења да је на помолу ново ледено доба. Иако су се појавиле приче о глобалном загревању они сматрају да је то “маркентишки трик” и да је Земља на прагу новог леденог доба.

Научници су досад забележили да се клима загрева, које је на Земљи почело у другој половини 18. века, односно с почетком индустријске револуције. Како је човечанство повећавало концетрацију угљен – диоксида, истраживачи сматрају да се истовремено појавио и ефектат “стакленика”, што је довело и до повећања температура.

Ипак, руски научник Владимир Башкин не слаже се с тим. Он тврди да промена климе има цикличан карактер и да уопште није повезана с људским деловањем. Заједно с колегом Рауфом Галиулинијем са Института за фундаменталне проблеме биологије Руске академије наука, показује како је досадашње загревање земље тек одјек излаза наше планете из “малог леденог доба”. Обојица сматрају да нам, наравно према геолошким мерењима, предстоји улазак у ново ледено доба.

Мало ледено доба траје 500 година. Претходни такав период био је средином протеклог миленијума, кад се у Енглеској заледила река Темза, а у Русији су странци били обузети страхом, кад су видели да дрвеће пуца од мраза. Периоди захлађења и загревање имају интервале од неких 30 до 40 година. На пример, у Русији је било загревање 30-тих година прошлог столећа, затим је дошло до захлађења с почетком Другог светског рата, па је ново загревање дошло у 70-им годинама прошлог века.

Почетак новог циклуса захлађења повезан је с активношћу Сунца. Снага зрачења наше звезде опада и то утиче на климу на Земљи. Научна истраживања климе протеклих геолошких периода, стављају под сумњу основаност захтева Кјото протокола, тврди Владимир Башкин.

– Концетрација угљен-диоксита је нормалан природни процес, и није искључиво резултат људске делатности – рекао је Башкин, а преноси Руссиан Радио. – Глобално загревање, о којем се толико прича, више је маркетиншки потез, него научни проблем. То више није наука већ политика.

Ипак, нема потребе за страхом од захлађења, јер ће се оно развијати полако и осетиће се тек средином овог века.