У скорије вријеме, убојни арсенал руских бомбардера Ту-22М3, попуниће се новим крстарећим ракетама великог домета, које се налазе у задњем стадијуму тестирања. Ракете са војним индексом 9-А-5150, добиле су назив «изделие 715» и могу погађати циљеве на удаљености од неколико хиљада километара. Тренутно су главни адут „двадесетдвојки“ крстареће ракете породице Х-22/32, међутим њихов домет не премашује хиљаду километара.
Према мишљењу експерата, инсталација нових ракета претвориће Ту-22М3 у праву вишенамјенску машину, која ће са велике удаљености моћи да дејствује по противничкој ПВО и уништавати важне стратешке објекте противника.
ЗАГОНЕТКА 715
Прво помињање мистериозног «изделия 715» десило се почетком ове године, тачније у априлу, на сајту „Госзакупок“, гдје је објављен уговор «45.03М-715» «Применение изделия 715 в составе объекта 45.03М в части обеспечения применения БСУ-715». Наручилац посла је био конструкторски биро «Радуга», водећи совјетски и руски произвођач авионских крстарећих ракета, међу којима су Х-22, Х-55 и недавно уведене Х-101 и Х-32
У тексту који смо навели, треба обратити пажњ на индекс «45.03М». Ова ознака се већ појављивала неколико пута у судским процесима између МОРФ и бироа «Радуга» и на основу решења Арбитражног суда града Москве, број А40-115120 /12 од 13.06 2013.на основу којег је постало познато да је тај индекс везан за пројекте компаније ОАО «Туполев», и програме под називима «Адаптация», «Сонетка» и «Потенциал». У докуметима «Туполева» постоји информација да програм «Потенциал» представља радове на опремању бомбардера Ту-22М3 новим ракетама.
Ти радови се врше у оквиру програма модернизације флоте бомбардера, а под индексом «45.03М» крије се конкретно модернизација „двадесетдвојки“. Раније, током програма «Адаптация», авиони Ту-22М3 опремљени су надзвучним ракетама X-32 (познате и под војним индексом 9-А-2362)
НОВИ МОТОРИ
У јулу ове године, објављено је годишње саопштење Омског конструкторског бироа за 2016., у којем каже да се биро специјализовао за развој, производњу и ремонт малогабаритних гаснотурбинских мотора за цивилну примјену, као и површинских енергетских чворова, турбостартера и друге опреме.
У линију њихове продукције улази и производња «изделия 37-01», односно погона за крстареће ракете 3М14«Калибр», а прошле године су рађени послови на модернизацији погона тих крстарећих ракета, те је мотор добио назив «Изделие 37» – линија малогабаритних турбореактивних двотактних мотора за једнократну употребу ТРДД-50. Радови на тим моторима се одвијају у Омску, али их тестира научно-истраживачки завод «Сатурн». Како је познато из отворених извора, моторе «Изделие 37» не користе само ракете «Калибр», већ и авионске ракете X-55 и X-101. Такође је наведено да је програм «изделие 37» спојен са програмом «изделия 715», што ће рећи да ће унапријеђена варијанта овог мотора погонити нову крстарећу ракету и на крају ће носити назив «изделие 37М».
У јулу ове године биро «Радуга» је објавила тендер на којем тражи омогућавање примјене система «Орбита ИВМО-715» у саставу програма 9-А-5015. Растумачити ове ознаке је доста сложен процес, међутим, на први поглед «Орбита ИВ» је систем предаје телеметријских параметара. Тај систем се инсталира на ракетама у фази тестирања, како би омогућила прикупљање различитих података о понашању ракете током различитих фаза лета. Ознака «ИВМО» се користи код тестирања ИЦБМ ракета «Ярс» и СЛБМ «Булава».
„РЕВОЛВЕР“ У ТРУПУ
Поставља се логично питање – зашто је потребна нова крстарећа ракета ? Током операција у Сирији, ракете X-101 су се одлично показале. Тренутно су оне главно наоружање, не само на бомбардерима Ту-160, већ и на турбпроп Ту-95МС. Међутим, могу ли се оне просто адаптирати за употребу на Ту-22М3?
Против високотехнолошког противника са јаком ПВО, удар крстарећим ракетама мора бити масован. Што више ракета, значи већу вјероватноћу уништења циља. Проблем код Ту-22М3, је што он крстареће ракете може носити само под крилима и под трупом. Такав размјештај ракета повећава отпор ваздуха, самим тим, што више ракета, већи је и отпор, што опет значи мањи радијус. Са Ту-22 су још осамдесетих година, у оквиру програма ОСВ-2 уклоњени системи за допуну горива у ваздуху. Такође при таквом распореду наоружања, „двадесетдвојке“ губе могућност наношења удара при надзвучној брзини, што је од круцијалног значаја за самозаштиту авиона од пресретача.
Код авиона Ту-160 тај проблем је ријешен на оригиналан начин. Направљен је специјални лансер смјештен у трупу бомбардера, а ракете су постављене на сличан начин као и меци у бурету леворвера.Такве лансере данас користе и авиони Ту-95, али и амерички Б-52 и Б-1Б. Међутим, специфичност конструкције Ту-22М3 онемугућавала је постављање такве врсте лансера поготову са ракетама X-101 које су дугачке 8м.
Ипак, осамдесетих година, СССР је добио неколико десетина Ту-22М3, опремљених „револвером“, додуше намијењеним за ракете X-15, које су се правиле специјално за њих. Дужина тих ракета износлила је око 5м и оне се тренутно не налазе у оперативној употреби 9-А-5015 – у принципу су то нове ракете са умањеним габаритима и врло је вјероватно да ће бити размјештене унутар трупа Ту-22М3 у револверском лансеру, а како то не би утицало на радијус и масу авиона, у исте ће бити уграђен и нови, јачи мотор.
Тренутно се у саставу ВКС Русије налази око 80 бомбардера Ту-22М3, који су организовани у два пука и једну ескадрилу.