Руско „њет” за наше расипништво

Вест да је добит „Нафтне индустрије Србије”, за првих шест месеци ове године, око 200 милиона евра, запушиће уста свим неверним Томама, који су били одлучно против њене приватизације или како су волели да кажу да се (не)поклони Русима.

Све и да је тако, да је за 51 одсто акција НИС-а плаћено симболичних 400 милиона евра и још око 500 милиона за улагања у модернизацију, поставља се питање, шта би било данас с овим државним ресурсом? Поготово ако се зна да друга државна предузећа, попут „Галенике”, „Јата”, „Железнице”, послују са губитком, иако се сматрају националним интересом.

За то време исти тај НИС, традиционални државни губиташ, уплатио је, само прошле године, у државну касу 83,8 милијарди динара, што је 13 одсто укупних прихода буџета Србије. Напредак у послу био је видљив још у 2009. години, дакле, само годину пошто је руски већински власник преузео управљање компанијом, иако су губици претходног руковођења компанијом 2008. године достигли од 90 милиона евра. НИС је из те дубиозе само годину касније остварио добит од 16,7 милијарди динара.

Упитан, да ли је за успешан рад компаније довољан само добар менаџмент, један од бивших директора НИС-а, каже да је то свакако важно, али да су томе допринеле и реорганизација НИС-а, где се НИС-гас, издвојио као посебно предузеће и за које су се по потреби преливале паре из једног у друго. Примера ради, ако је „Југопетрол” имао пара, давао је новац за НИС-гас да купи гориво или плати његове дугове.

У то време, истиче овај директор, НИС је спонзорисао чак 64 спортска друштва, а када је одбио да дотира још неке локалне клубове, припрећено му је сменом. Држава је тада, као сто постотни власник НИС-а, кад год би јој се појавио мањак у каси тражила да јој се по разним основама уплаћује новац. Тога сада више нема, што је огромно растерећење за новог газду.

До доласка Руса у компанију на једног и по радника долазио је један директор. Тога, наравно, више нема. НИС је повећао домаћу производњу нафте и гаса, па је тако према расположивим подацима само обим производње домаће нафте и гаса повећан за 33 одсто у односу на 2009. годину, каже наш саговорник.

Ако се има у виду да је НИС приликом куповине добио и налазишта нафте и гаса и да их сада експлоатише много више него што је то чињено раније, јасно је да се добит остварује и по том основу, каже он. Ако се узме у обзир, наводи пример, да се 2008. године експлоатисало око 720.000 тона домаће нафте (и да је на томе остало, а повећало се) и помножи са 300 долара по тони, колико би та нафта могла данас да се продаје на берзи, јасно је да НИС годишње тако заради око 200 милиона долара. Плус новац од експлоатације гаса.

Упитан зашто то није рађено у време када је он био директор, он каже да јесте, али у много мањој мери. У питању је технолошки процес, односно да ли хоћете на брзину да добијете веће количине „придобијене нафте” и експлоатишете је краће време, или желите да на дужи рок из тог налазишта добијете нафту, али у мањим количинама. Руски „Гаспромњефт” је изабрао да то ради брже, а краће, што му, каже овај извор, доноси новац. При том, не треба губити из вида чињеницу да власник за све то плаћа рудну ренту од три одсто годишње, што не постоји нигде су свету. Али, за то нису криве руске газде, већ држава Србија која је такав уговор правила, истиче бивши први човек НИС-а.

Милан Р. Ковачевић, консултант за страна улагања појашњава за „Политику” да је НИС одличан пример деполитизације јавних предузећа. Он наводи неспорну умешност менаџмента да НИС из трња доведе до ружа, наглашавајући да је остало отворено питање да ли је баш све у пакету требало продати већинском власнику, поготово налазишта нафте и гаса која данас доносе доста пара компанији.

Легитимно је право НИС-а да данас експлоатише домаћу нафту и гас и користи је за прераду или је продаје. Не можемо се, каже он, љутити на „Гаспроњефт” што на тај начин остварује зараду.

– Зашто, ако смо све то знали, нисмо успешно и ми пословали док је НИС био јавно предузеће, пита он..

Успех који је НИС постигао указује како се нерационално поступа са домаћим ресурсима. Довођењем партијских људи на чело тих фирми, оне постају феуди једне партије, а компанијама управљају они који немају везе са послом, каже Данило Шуковић, економиста.

Нови менаџмент НИС-а је потврдо да партократија под хитно мора да изађе из јавних предузећа, каже он.

Упитан шта мисли како би НИС пословао данас да није приватизован, Шуковић верује да би НИС био губиташ, али се не слаже ни с оваквом одлуком државе да се нафтна компанија приватизује, односно да се „Гаспромњефту” уступе нафте и гасне бушотине, јер је држава Србија ове природне ресурсе сада могла сама да користи и од тога зарађује, закључује он.

———————————————-

Професионални тим – пут до успеха

Из прес-службе НИС-а кажу да су фактори који су утицали да НИС постане профитабилна компанија, увођење професионалног тима менаџера и експерата у компанији, повећање укупне ефикасности и смањења трошкова, примена нове организационе структуре која подразумева профилисање по областима основних делатности,

Примена нових технологија, нарочито у области истраживања и производње и сопственој производњи горива „евро 5 стандарда”, улагање у развој продаје уз модернизацију и аутоматизацију малопродајних објеката, су такође у великој мери допринели профитабилности нафтне компаније.