Берлин – Европска унија је погрешила што није анализирала примедбе Русије пре него што је Украјини понудила партнерство, изјавио је у Берлину Гернот Ерлер, нови шеф немачког уреда за односе са Русијом и источним суседима, преноси „ЕУ Обзервер“.
Непун дан на новом послу, Ерлер је у четвртак рекао да му не смета када кажу да је он „неко ко разуме Русију“.
За разлику од свог претходника Андреаса Шокенхофа, који се није устручавао да оштро критикује Кремљ због људских права, Ерлер каже да је важно узети у обзир бриге Москве – без обзира да ли су легитимне или не – које се тичу Запада.
Његово именовање је уступак који је канцеларка Ангела Меркел учинила свом коалиционом партнеру, социјалдемократама, који су преузели ресор спољних послова у новој влади.
Ерлер, који ове године пуни 70 година, течно говори руски и ужива углед у Москви.
Као близак сарадник шефа дипломатије Франк-Валтера Штајнмајера, кога такође сматрају русофилом, Ерлер стоји иза идеје „партнерства модернизације“ са Русијом, што подразумева захтеве за демократизацијом кроз појачане економске везе.
За разлику од претходних послова, Ерлеров план се овога пута не односи само на немачко-руске односе, већ покрива читаво постсовјетско подручје, укључујући и земље тзв. Источног партнерства (Азербејџан, Белорусија, Грузија, Јерменија, Молдавија и Украјина).
Он је потврдио да се његово име помињало као посредника око Украјине, где су проевропски протести у међувремену постали насилни. У међувремену су међутим ту улогу преузели комесар за проширење ЕУ Штефан Филе и шефица дипломатије Кетрин Ештон.
„За Немачку је најбоље да не тражи посебну улогу у Украјини већ да се придружи заједничкој европској позицији и подржи посредничке напоре ЕУ“, каже Ерлер.
После најмање шест убијених, неколицине несталих и шокантних снимака запаљеног полицајца кога су напали Молотовљевим коктелима, Ерлер каже да је заустављање насиља приоритет број један.
Други приоритет, сматра он, јесте брзо формирање функционалне владе јер је „Украјина на ивици банкрота који би такође имао незамисливе последице по Европу“.
Посматрајући тако ствари, Ерлер каже да ЕУ мора да преиспита своје Источно партнерство и одговори на питање зашто је дошло до фијаска у Украјини где су протести почели у новембру када је председник Виктор Јанукович одбио да потпише уговор са ЕУ и окренуо се Русији за помоћ.
„Изненађен сам да су експерти тек сада позвани да утврде да ли има сукоба између руске Царинске уније и Споразума о придруживању и слободној трговини са ЕУ. Решење нам је потребно што пре, јер ово се не тиче само Украјине. Молдавија и Грузија завршиле су преговоре и желе да потпишу споразум овог лета. Како ће Русија реаговати ако се то догоди?“, упитао је Ерлер.
„Морамо да обезбедимо да не буде тензије између Источног партнерства и руске Царинске уније“, рекао је он додајући да је трговина само један од разлога за бригу руске стране.
Није даље елаборирао, али је додао да уколико земље попут Украјине, Грузије и Молдавије уђу у „дубоки споразум о слободној трговини“, Москва страхује да ће та тржишта бити затрпана јевтиним производима са запада који ће угрозити руски извоз.
„Могу да разумем ту забринутост. Не знам како ће решење изгледати, али оно се чини могућим, и то је сада препуштено експертима.“
Политика
