Берлин — Уколико дође до колапса евра, Бундесбанка ће бити у дугу од 500 милијарди евра, што је већи износ него цео немачки годишњи буџет.
Ову тајну немачке националне банке отркиро је економиста Ханс Вернер Син, а преноси Шпигел.
Иако је Ханс-Вернер Син директор угледног минхенског института Ифо, нико му није веровао када се први пута огласио ауторским текстом у Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг у којем је упозорио да би распад еврозоне значио и невероватно тешко ситуацију за немачку народну банку, Бундесбанк.
У пракси то функционише на следећи начин, објашњава Син у Шпигелу: ако грчка компанија купи немачки камион, локална грчка банка тај новац шаље у немачку банку коју користи произвођач односно трговац камиона. Уплата се одвија преко централних банака Немачке и Грчке, што ствара дуг – унутар споменутог ТАРГЕТ2 система – грчке централне банке према ЕЦБ-у, али истовремено и потраживање Бундесбанке према ЕЦБ-у. Споменути се дисбаланс изједначавао у времену пре кризе тако што би грчка банка посудила новац директно од немачке, што данас више није опција.
Син у немачким економским круговима има репутацију неког ко је увек спреман на гостовање у талк шоу, с неколико контроверзних изјава на лагеру.
Због тога је прва реакција струке на његове тврдње, засноване на врло компликованим економским промишљањима, било потпуно одбацивање, а таквом ставу је свакако потпомогла и реакција Бундесбанке, која је целу причу одлучно демантовала.
Колеге Сина су тврдиле како претерује и погрешно тумачи бројке, вођен жељом за појављивањем у медијима.
То је било пре неколико недеља. Данас су критичари утихнули, Европска централна банка пак признала да Синова интерпретација и није потпуно погрешна, док се анонимно оглашавају универзитетски професори економије, с констатацијама попут да је ‘Синова анализа бриљантна’.
А она упозорава на то да ће се Бундесбанк у случају најцрњег сценарија – дакле потпуног распада еврозоне – наћи с рачуном од 500 милијарди евра који ће морати да плате. Како и чиме није јасно, с обзиром да је реч о износу који је већи од целокупног немачког годишњег буџета.
Како је то уопште могуће, економским лаицима није једноставно објаснити.
Син објашњава да му је први траг ове комплексне слагалице открио некадашњи гувернер Бундесбанке Хелмут Шлесингер, упозоривши га 2010. на у документацији закопан податак да Бундесбанк има око 300 милијарди евра потраживања у односу на остале централне банке држава еврозоне.
Ханс-Вернер Син се прво обратио Бундесбанци за објашњење, која му је одговорила да су то ‘ирелевантне бројке’.
Син се ипак недељама посветио истраживању, разговарао с колегама и представницима других централних банака 17 земаља које чине еврозону, те је дошао до закључка да је у систему од почетка економске кризе 2007. настао забрињавајући дисбаланс.
Наиме, у систему наплате и потраживања унутар еврозоне током протеклих пет година су се створила ненаплаћена потраживања: централне банке Италије, Шпаније, Грчке, Ирске и Португала имају дефицит од преко 600 милијарди евра, док се онај Бундесбанке у међувремену попео на 498 милијарди евра. И расте.
ТПортал
