Шабац – Најмање двојица нарко-дилера, који су у истом предмету пред Вишим судом у Шапцу, били осуђени на две и две и по године затвора, неће „одлежати” изречене казне, показало је истраживање нашег листа. У њиховом случају наступила је релативна застарелост извршења затворске санкције, јер пуне три године од правоснажности пресуде није предузимано ништа да би били упућени у казнено-поправни завод.
У суду су нам потврдили ову информацију, али су одбили да се изјасне како је дошло до скандалозног пропуста и да ли је против одговорних поведен било какав поступак.
Затворска казна од две године затвора застарела је Ивану Б. из Зворника, који је 24. јуна 2015. године у Вишем суду у Шапцу оглашен кривим због продуженог кривичног дела неовлашћене производње и трговине дрогом, што је потврђено пресудом Апелационог суда у Новом Саду од 4. новембра 2015. Осуђеном у законском року, међутим, није послат позив за извршење затворске санкције, па је његов правни заступник затражио доношење решења којим ће се утврдити да је наступила релативна застарелост, што је Виши суд и урадио 7. марта ове године.
У овом решењу, које је потписао тадашњи вршилац функције председника Вишег суда у Шапцу Мирослав Алимпић, наведено је да је „прва радња у циљу извршења казне затвора предузета 18. јануара 2019”, а да је због протека више од три године релативна застарелост заиста и наступила. Основни суд у Шапцу је потом 1. априла ове године донео своје решење, којим се обуставља извршење казне затвора по пресуди Вишег суда.
У Вишем суду у Шапцу, којем смо се обратили писаним захтевом, нису хтели да нам открију ко је био носилац судијске функције задужен са предметом осуђеног Ивана Б., да ли су утврђиване околности које су довеле до застарелости извршења затворске санкције и да ли је због тога утврђивана одговорност, дисциплинска или кривична.
„Суд сматра да одговори на ова питања нису од општег интереса за јавност, с обзиром на то да се судство и суд као орган власти посматра као целина, а не кроз појединачне случајеве”, наведено је у допису који је потписао недавно именовани председник Саша Кнежевић.
Из саопштења Вишег суда у Шапцу сазнали смо да је казна затвора у истом предмету застарела и Младену М. из Малог Зворника, осуђеном на две и по године, такође за продужено кривично дело неовлашћене производње и трговине дрогом. За трговину наркотицима суђено је и Амиру С. и Славиши М., обојици из Републике Српске, који су правоснажно кажњени са осам и шест месеци затвора.
Овај процес почео је још 2010. године, по оптужници против пет особа, коју је поднело тадашње Окружно, а сада Више јавно тужилаштво у Шапцу. У обимном току предмета забележене су чак 232 правне радње, укључујући и расписивање потерница и ангажовање надлежних министарстава у екстрадиционом поступку и прикупљању података. Шеф тужилаштва, виши јавни тужилац Зоран Обрадовић рекао нам је да га је Виши суд обавестио о застаревању казне осуђеним особама против којих су водили дугогодишњи поступак.
„Нажалост, такве ствари не би требало да се дешавају, али се ипак дешавају. Тужилаштво није пронашло да је у овом случају било радњи које указују на постојање кривичног дела, а евентуални дисциплински поступак није у нашој надлежности”, нагласио је Обрадовић.
Хитно, али касно
У Основном суду у Шапцу, које извршење санкција спроводи по налогу претпостављеног Вишег суда, наводе да им је пресуда Ивану Б. од 24. јуна 2015. достављена на извршење 21. јануара 2019. године, и да су одмах по њој поступили у складу са законом, али да је већ било касно.
„Са назнаком ’хитно’, захтевали смо од КПЗ у Шапцу достављање података о дужини трајања притвора осуђеног, и чим смо их добили упутили смо му налог да се јави на извршење казне у КПЗ у Сремској Митровици, о чему смо обавестили овај завод. Међутим, 14. марта нам је стигло решење Вишег суда, којим се утврђује да се због релативне застарелости не може извршити затворска казна на коју је он осуђен”, рекао нам је председник суда Милорад Малетић.
Провером кроз уписник, у Основном суду у Шапцу утврдили су да им осуђујућа пресуда Младену М. није ни достављана на извршење.
Аутор: Мирољуб Мијушковић, Политика.рс
