Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић изјавио је ФоНету да никада до сада, од почетка његовог рада као Повереника, однос представника власти према независним регулаторним телима, није био овако негативан, „ни у појавном облику, а ни по димензијама“.
Он памти да је био оптуживан да угрожава државну безбедност или да подрива економски и финансијски систем земље, али упозорава да је „ово сада кулминација“.
„Уз све што се дешава у парламенту, ангажована је и армија ботова која простачки вређа и даноноћно прети“, описује Шабић околности у којима тренутно ради.
Све странке, док су у опозицији, имају сензибилитет за права грађана и борбу против корупције, уочио је Шабић, али се, после освајања власти, претворе у „предузећа за експлоатацију власти“.
Свој став Шабић поткрепљује подацима из извештаја Повереника за 2016. годину, који је представио Одбору Скупштине Србије за људска и мањинска права и то у дану када га је председница парламента Маја Гојковић оптужила да је „кандидат за градоначелника и позвала га да поднесе оставку“.
„Стање у области заштите података о личности је буквално катастрофално и очајно са пропустима надлежних и свакодневним скандалима“, указује Шабић.
На другој страни, он је предочио да, „после вишегодишњег континуираног раста испуњавања захтева Повереника у контексту слободног приступа информацијама од јавног значаја, у 2016. први пут имамо пад од четири одсто“.
Шабић подсећа да је Влади Србије поднео 61 захтев, али да она није обезбедила извршење ни једног, нити је поступила према пресудама Управног суда, који је у неколико десетина случајева утврдио да је Влада прекршила закон и сугерисао да преиспита одлуке.
„Када Влада не изврши ни један од захтева Повереника, онда то нису ексцеси, већ правило и позив на кршење закона“, упозорио је Шабић, одговарајући на питање о годишњици отварања преговарачких поглавља 23 и 24, која се односе на правду, фундаментална права, безбедност и чији су саставни део и независна регулаторна и контролна тела.
Као индикативну чињеницу, у контексту односа актуелне власти према тим телима, Шабић види и начин избора новог Заштитника грађана у Скупштини Србије.
„Омбудсман је изабран по хитном поступку“, опажа Шабић, уз реторичко питање: „Не знам да ли сте икада чули да је нека земља изабрала омбудсмана по хитном поступку?“
Он то, пре свега, приписује одговорности председнице Скупштине Маје Гојковић, јер се каснило са избором, па је Србија у једном тренутку фактички остала без Агенције за борбу против корупције, па и Фискалног савета.
Шабић указује и на околност да парламент земље, којој је приоритет борба против корупције, три године у пленуму није расправљао о извештајима независних контролних тела.
„Од када је Маја Гојковић на челу парламента, извештај ни једног независног контролног тела није био на дневом реду, иако је то законска и посланичка обавеза“, предочио је Шабић и упитао да ли је „нормално да онај ко доноси законе, те законе крши?“
На питање о оценама да владајућа коалиција, избором новог омбудсмана и чланова Агенције и Савета за борбу против корупције, практично жели да стави под директну контролу њихов будући рад, Шабић је одговорио да, као Повереник, не би улазио у персонална решења, да новим људима треба пожелети срећу у раду, уз надање да ће свој посао радити како ваља.
„Можете да будете шеф независног тела да се завалите у своју фотељу, да ћутите, да будете конструктивни. И нећете имати никакав проблем, изабраће вас после за судију Уставног суда или за неко слично добро плаћено место, али је сасвим сигурно да свој посао нећете добро радити“, оценио је Шабић.
Он је нагласио да је посао Повереника, као шефа независног тела, да по жалбама грађана одлучује о стварима у којима власт нешто јавности ускраћује.
Упитан о будућој сарадњи са новим Заштитником грађана, Шабић је узвратио да је то питање за Зорана Пашалића, али да жели да верује да ће комуникација бити добра.
„Услов за то је потпуно јасан. Одлична сарадња са претходним омбудсманом заснивала се на јасној представи обојице да Устав, закони и заштита људских права морају имати приоритет у односу на политички волунтаризам“, одлучан је Шабић.
На питање где је граница између политке и посла којим се он лично бави, узимајући у обзир оптужбе представника власти, па и чињеницу да често твитује, Шабић је одговорио да прво мора да се дефинише шта је политика у Србији и подсетио да све што је изван посла Повереника „качи“ на приватни налог на твитеру, а не службени налог.
„Ја нисам само функционер, ја сам и грађанин, имам приватни налог и могу тамо и песме да пишем, ако желим. Онај ко има примедбе на моје понашање, мора да их артикулише, јер ја, као Повереник, радим свој посао, о чему говоре и извештаји, који три године нису ушли у дневни ред Скупштине“, рекао је Шабић.
Осврћући се на тајност уговора са Фијатом и нетранспаретност других уговора Владе са страним партнерима, Шабић је указао да тајност аранжамана „лако изазива сумњу на корупцију и у супротности је стандардима Европске уније“.
У том смислу, посебно је нагласио да су, од свих потенцијала Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, и грађани и новинари највише препознали антикоруптивни потенцијал.
„Само власт није. Зато смо се и нашли у ситуацији да, упркос залагањима за транспарентност, у пракси имате супротно деловање“, оценио је Шабић, који сматра да је пример тога управо уговор са Фијатом.
Зато Србија, када је реч о борби против корупције, 10 година тапка у месту, вртећи се око исте цифре индекса перцепције корупције“, закључио је Шабић.
Извор: N1/ СРБИН.инфо
