Његова светост, први потпредседник Владе и министар одбране, одржао је јуче седницу Сабора Српске православне цркве са које је поручио да црква потпуно подржава његов став о Косову, који нам омогућава да нам деца буду сита, а будућност светла.
Обраћајући се владикама, први међу једнакима благословио је Сабор, себе и све своје бивше, садашње и будуће одлуке. Амин!
Његова светост је заиста јуче на Сабору лепо и хришћански објаснила да Европа нема алтернативу, а да ћемо на Косову, тако оснажени и обожени подићи још старије цркве и манастире, па нек Шиптари пукну од муке. Ваистину!
Други међу једнакима, патријарх српски г. Иринеј (такође његова светост), благо је укорио власт што се баш не претрже да сачува Свету земљу, али истакао да разуме историјски терет што паде на плећа светости и блиских му сарадника.
То беше логичан наставак претходног дана када је премијер и министар полиције (два у један) сабрао Сабор и одвео га саборно на ручак, е да би пало помирење после тешких речи Амфилохијевих и Атанасијевих.
– Видите ли да сам васкрс’о, и то ваистину! – ускликнуо је премијер с љубављу, све погледајући личног Његошевог канонизатора враголасто испод ока. Атанасија на ручку није било, из два разлога: први је што не воли масно, а није ни при апетиту, а други што га на Сабор нису ни позвали.
Веле, воли да прича више него што је здраво и пожељно, а браћа владике не би да у овом тешком тренутку свет(овн)у власт оптерећују ситницама као што је, на пример, Косово. Јер, прва светост би могла да буде љута, па да, такође на пример и не било примењено, уведе цркви порез, па да од сваке свеће и опела Динкићу кане у касицу.
Воли Млађа Бога, ал што воли паре! С тим се, дабоме, не треба играти, адвокати су се извукли испод Млађине шапе, али тешко да би и богобојажљива висока преосвештенства, јереји и остали избегли тај државни зулум.
Неће ваљда мајка црква да спасава своје блудне синове од банкрота, без обзира што се блудни син више воли од оног доброг и смерног, под условом да се блудник покаје, дозове к вери, памети и поштењу.
Уосталом, народ и онако гунђа што су опела и венчања, кобајаги, прескупа, још да га Млађа одозго клепи још 20 одсто, побегли би сви у атеисте, далеко било. Закопавали би их без попа, а венчавали у општини.
Ајд то и некако, али се сав стресем кад замислим стравичну сцену: новопечени тајкуни меркају мечке и аудије, супер-бе и мајбахе док уплакано свештенство последњи пут целива лимене љубимце и прима скромну накнаду за благо продато не би ли се незасити министар финансија намирио.
Зато, језик за зубе, браћо владике, није увек згодно рећи бобу боб, а попу поп. Што би рекао Филарет, згодно би било девојку удати за владику, али се владике не жене. Што не иде, не иде, посебно у овом осетљивом тренутку кад свет(овн)ој власти треба подршка, а не клипови у точкове.
Оно око чега је на Сабору било буре, како се незванично сазнаје, није било Косово, далеко било. Више је било чупања за браде око неких епархија, ко ће где, ко ће кога и тако то. Да ли ће Василије да буде кажњен забраном приступа мушком роду на 200, или 20 метара? Да ли ће у кажњенички Шишатовац, или у скромни Версај у Бијељини?
Тешке бриге море мајку цркву, од тога и јагњетина зна да преседне, поготово ако части васкрсли премијер, што је доказ да Бог више ни клетве неће да услиши, камоли молитве.
И небески народ отишао у роминг, а доскора смо, каже предање, са Свевишњим разговарали у локалу.
Сабор је незванично саопштио да ће његова светост, први потпредседник Владе и министар одбране, накнадно одлучити када ће бити следећа седница.
Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ
фото: Вести
