- Појава митрополита у архиепископском достојанству у сабрању архијереја СПЦ ремети законити поредак части, али и права која из тога поретка произилазе.
- „…да ће сваки митрополит речених провинција са епископима те области рукополагати епископе те области … а митрополити речених провинција … рукополагаће се од Цариградског Архиепископа…“ /28. правило IV Васељенског сабора/
- И оно што на крају желимо да нагласимо, у рушењу СПЦ, на протеклом Сабору, учествовали су листом сви епископи, чак и они који смо до недавно звали правовернима.
Нимало театрално, а посве истинито, морамо да кажемо, да је Сабор СПЦ, на овогодишњем мајског заседању, задао коначан и дефинитиван ударац институционалном постајању СПЦ. Наши цењени читаоци ће имати могућност да – ексклузивно – у наставку овог нашег саопштења виде списак новоузведених митрополита и архиепископа Београдске патријаршије.
Но, пре тога, желимо да дамо извесна канонско – уставна разјашњења.
Још 2008. године, приликом самовласног титулисања архиепископом покојног митрополита Амфилохија, наш уважени сарадник, а највећи канониста у данашњем Православљу, Жељко Жугић Которанин, показао је да Устав СПЦ познаје титулу само једног архиепископа – Пећког. Но, исти је истовремено и патријарх. Друге архиепископе овај Устав не помиње!
Ако би Устав дозвољавао постојање још једног или више архиепископа у СПЦ поред Пећког, тад би ове одредбе (Устава) морале другачије да гласе, морало би се одредити да руковођење односним телима (Сабором и Синодом у случају спречености или смрти патријарха) преузима… архиепископ, или митрополит … кад архиепископа нема, јер је архиепископ виши по части од митрополита без обзира на дан његовог производства. Архиепископ је првенствујући епископ, он је архи – на челу, или у слободном преводу, први.
Док год Устав сматра митрополита за првог по части иза патријарха и дословно у његовој личности и архиепископа Пећког – постављање новог, другог архиепископа макар и само почасног у Српској Православној Цркви је противуставно.
Појава митрополита у архиепископском достојанству у сабрању архијереја СПЦ ремети законити поредак части, али и права која из тога поретка произилазе.
„…да ће сваки митрополит речених провинција са епископима те области рукополагати епископе те области … а митрополити речених провинција … рукополагаће се од Цариградског Архиепископа…“ /28. правило IV Васељенског сабора/
Част архиепископа већа је од части митрополита, као што је част митрополита већа од части епископа. Јер, епископе постављају митрополити, а митрополите архиепископ. Својом појавом 26 нових „архиепископа“ стичу првенство части над свим митрополитима СПЦркве без обзира на време њиховог производства. Тиме они собом условљавају њихово уставно право да у време спречености патријарха или упражњености патријарскога трона председавају СА Сабору СПЦркве. Такође, ови „архиепископи“, који су уједно и митрополити, су потенцијални поглавари будућих цркава које ће настати на телу разрушене Српске Православне Цркве.
И оно што на крају желимо да нагласимо, у рушењу СПЦ, на протеклом Сабору, учествовали су листом сви епископи, чак и они који смо до недавно звали правовернима.
А ко је творац митрополитанско-архиепископског система у СПЦ, писали смо недавно Упоредите, па ћете видети да је, скоро, све исто
http://borbazaveru.info/content/view/18816/77/.
Ако Бог да, сутра ћемо објавити нашу детаљну анализу нове тутулатуре и њених последица по СПЦ.
+ + +
- Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
- Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски ВАСИЛИЈЕ
- Архиепископ и Митрополит бањалучки ЈЕФРЕМ
- Архиепископ и Митрополит будимски ЛУКИЈАН
- Архиепископ вршачки и Митрополит банатски НИКАНОР
- Архиепископ новограчанички и Митрополит средњезападноамерички ЛОНГИН
- Архиепископ торонтски и Митрополит канадски МИТРОФАН
- Архиепископ новосадски и Митрополит бачки ИРИНЕЈ
- Архиепископ стокхолмски и Митрополит скандинавски ДОСИТЕЈ
- Архиепископ сарајевски и Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
- Архиепископ и Митрополит жички ЈУСТИН
- Архиепископ и Митрополит врањски ПАХОМИЈЕ
- Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски ЈОВАН
- Архиепископ пожаревачки и Митрополит браничевски ИГЊАТИЈЕ
- Архиепископ и Митрополит милешевски АТАНАСИЈЕ
- Архиепископ и Митрополит зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
- Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски ЈОАНИКИЈЕ
- Архиепископ берлински и Митрополит немачки ГРИГОРИЈЕ
- Архиепископ и Митрополит рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
- Архиепископ и Митрополит крушевачки ДАВИД
- Архиепископ ромулијанско-зајечарски и Митрополит тимочки ИЛАРИОН
- Архиепископ и Митрополит нишки АРСЕНИЈЕ
- Архиепископ сиднејско-велингтонски и Митрополит аустралијско-новозеландски СИЛУАН
- Архиепископ задарско-шибенички и Митрополит далматински НИКОДИМ
- Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски ДИМИТРИЈЕ
- Архиепископ лосанђелески и западноамерички МАКСИМ
- Архиепископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
- Епископ вашингтонско-њујоршки и источноамерички ИРИНЕЈ
- Епископ пакрачки и славонски ЈОВАН
- Епископ швајцарски АНДРЕЈ
- Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
- Епископ буенос-ајрески и јужноцентралноамерички КИРИЛО
- Епископ осечко-пољски и барањски ХЕРУВИМ
- Епископ ваљевски ИСИХИЈЕ
- Епископ будимљанско-никшићки МЕТОДИЈЕ
- Епископ шабачки ЈЕРОТЕЈ
- Епископ париски и западноевропски ЈУСТИН
- Епископ лондонски и великобританско-ирски НЕКТАРИЈЕ
- Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
- Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ
- Епископ умировљени средњеевропски КОНСТАНТИН
- Епископ умировљени славонски САВА
- Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ
- Епископ умировљени нишки ЈОВАН
- Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
- Викарни Епископ мохачки ДАМАСКИН
- Викарни Епископ марчански САВА
- Викарни Епископ хумски ЈОВАН
- Викарни Епископ хвостански АЛЕКСЕЈ
- Викарни Епископ новобрдски ИЛАРИОН
- Викарни Епископ липљански ДОСИТЕЈ
- Викарни Епископ топлички ПЕТАР
- Викарни Епископ моравички ТИХОН
- Викарни Епископ јенопољски НИКОН
- Викарни Епископ костајнички СЕРАФИМ
- Викарни Епископ диоклијски ПАЈСИЈЕ
ИЗВОР: Борба за веру