Вашингтон — Упркос отвореним упозорењима Москви, председник САД Барак Обама и лидери ЕУ имају, заправо, врло мало могућности да узврате на војну интервенцију у Украјини.

Ово је оцена агенције Асошиејтед прес у вечерашњој анализи.

Руски председник Владимир Путин до сада је занемарио неколико изричитих америчких претњи, међу којима је одустајање Обаме од учешћа на међународном самиту у Русији овог лета и обустављање трговинских преговора које је тражила Москва.

АП указује да Украјина није стална чланица НАТО пакта, и да зато САД и земље Европске уније немају обавезу да јој притекну у помоћ да се одбрани. Исто тако, шира међународна акција кроз Уједињене нације готово је немогућа, с обзиром да Русија као стална чланица Савета безбедности УН има право вета.

“Из САД и других земаља НАТО чуле су се тешке речи. Али то су све празне претње. Заиста се ту не може много учинити у смислу утицаја на ситуацију”, рекао је Кијер Гајлс, стручњак за руска војна питања из лондонске тинк-тенк организације Чатам хаус.

Као да жели да подвуче ову поенту, Путин је данас затражио и добио одобрење од горњег дома руског парлемента да користи руску војску не само у проруској аутономној регији Крим, већ широм Украјине, пише Асошиејтед прес и додаје да се све то дешава само дан пошто је Обама упозорио да би свако кршење “суверенитета и територијалног интегритета Украјине било дубоко дестабилизујуће”.

Данашњој одлуци руског парламента претходила су три месеца политичких превирања у Украјини која су настала због одбијања председника те државе Виктора Јануковича да потпише споразум са Европском унијом о партнерству – зарад очувања историјских веза са Москвом, пише АП, подсећајући да је Јанукович прошле седмице побегао из Кијева и да је сада у Русији.

Како агенција оцењује, Путинови потези ће засигурно продубити тензије у његовом ионако затегнутом односу са Бараком Обамом, који настоји да убеди руског лидера да промени став у погледу бројних питања.

Америци ће бити тешко да казни Русију због Украјине и других ствари зато што је Белој кући неопходна сарадња Кремља како би се зауставио грађански рат у Сирији, издејствовао споразум са Ираном о нуклеарном програму те земље, и како би САД могле да изведу из Авганистана своје војнике и војну опрему преко руске територије.

“Суочавамо се са тешким избором – да казнимо Русију и да тиме практично казнимо сами себе”, рекао је Ендрју Качинс, директор руског програма при вашингтонском Центру за стратешке и међународне студије.

Обама се раније користио изменама планова својих путовање за притисак на Русију, надајући се да ће се Путин повити пред могућношћу да због недоласка америчког председника доживи дипломатску срамоту.

Тако је Бела кућа претњом отказивања билатералног састанка Путин-Обама покушала да убеди Русију да испоручи Едварда Сноудена Америци. Када је Кремљ овом бившем службенику Националне безбедносне агенције САД одобрио азил у Русији, Обама је отказао састанак са Путином, али је ипак дошао на један међународни скуп у Санкт Петербургу.

Амерички званичници кажу да сада разговарају са европским званичницима о могућностима да Обама и други лидери Запада не дођу на самит Групе осам који је заказан за јун у руском граду Сочију, попришту недавно завршених Зимских олимпијских игара.

Бела кућа, како пише АП, не разматра озбиљније америчко војно мешање у Украјини. Обама је јуче у пажљиво сроченом саопштену избегао да каже да би дестабилизована Украјина постала претња по националну безбедност САД. Уместо тога, само је рекао да таква Украјина “није интересу ни Украјине, ни Русије, ни Европе”.

Европски званичници јесу изразили забринутост због руског војног уплитања у Украјини, али су били одређени у погледу начина да се Путин заустави или казни. Европска унија се, како указује АП, бави сопственим, унутрашњим проблемима, и невољна је да потпуно прихвати Украјину или да ризикује економске последице конфронтације са Русијом, која јој је један од највећих спољнотрговинских партнера.

“Свет је на ивици конфликта чији се исход још не може уочити”, рекао је пољски премијер Доналд Туск, чија се земља граничи са Украјином. Он је позвао Европу да пошаље “врло јасан сигнал” да неће толерисати агресивне акте, али у томе није био одређен.

У Кијеву, турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу позвао је међународну дипломатију да учини напор да се смање тензије.

Бета