Компанија за вађење минерала Компас минерали, која послује на Великом сланом језеру у САД, почетком године је објавила да одустаје од уносног литијумског пројекта. То је покренуло питање колико је заиста исплативо ископавање литијума када се поштују еколошки стандарди и када држава има строге законе који се поштују.
Како је својевремено пренео Фокс 13, Компас минерали је у извештају деоничарима навела да је распустила свој литијумски развојни тим у Огдену и да неће наставити пројекат.
„Окружење око нашег литијумског пројекта данас је знатно другачије од оног од пре неколико година, када смо га започели. Проста чињеница је да су регулаторни ризици знатно порасли у вези са овим пројектом. Када се узму у обзир и друге промене у комерцијалном свету, постало је јасно да су ризици повратка на пројекат неодговарајући да би се оправдала инвестиција“, навела компанија у фебруару.
„Регулаторни ризици“ могу да се односе на велики закон о којем се говорило у Скупштини Јуте, а тиче се вађења минерала, у покушају да се заштити Велико слано језеро.
Предлог закона републиканца Кејсија Снајдера ставио је приоритет на довод воде у језеро, чији ниво је пао на историјски минимум 2022. Удружење произвођача Јуте навело је за Фокс 13 да не подржава тај закон.
„Компас минерали ће наставити да прате и учествују у законодавним и регулаторним процесима у Јути, како би дугорочно очували литијумске потенцијале у својим операцијама у Огдену“, саопштила је компанија.
Она је инвестирала, како је навео Фокс 13, 77 милиона долара у тај пројекат.
Фокс 13 је оценио да је литијум све потребнији за електричну мобилност, али политички лидери Јуте треба да уравнотеже вађење минерала, што захтева велику количину воде, са заштитом језера, које се суочава са еколошким колапсом и представља претњу по јавно здравље у виду олуја токсичне прашине, смањеног снежног покривача и других штета.
Велико слано језеро је највеће слано језеро на западној хемисфери.
