Амерички Врховни суд спрема се да укине право на абортус, показује документ који је тајно достављен медијима и који је изазвао огромно незадовољство у јавности.
Како показује нацрт одлуке коју је у понедељак увече објавио „Политико”, највиши делиоци правде у земљи намеравају да укину ранију пресуду Врховног суда којом је 1973. зајамчено право на абортус у целој Америци. Председник овог суда потврдио је да је документ на који се „Политико” позива аутентичан, али и додао да је реч о нацрту, а не о коначној одлуци.
Уколико већина судија остане при поменутом ставу и у јуну, кад се очекује финална пресуда, намерни побачај више неће бити право загарантовано у целој Америци, већ ће о њему одлучивати савезне државе. То значи да ће женама ово право бити онемогућено у конзервативним срединама, а процењује се да ће око половина федералних држава, оних под републиканском влашћу, максимално отежати или сасвим забранити киретажу. Ништа се неће променити у прогресивним државама као што су Калифорнија или Њујорк, али ће побачај сигурно бити забрањен у државама попут Алабаме, Оклахоме или Мисисипија. До тога да се Врховни суд поново бави овом темом и јесте дошло тако што је Мисисипи тражио да се забрани прекид трудноће после 15. недеље.
Председник Џо Бајден, потпредседница Камала Харис, бивши председник Барак Обама и већина других демократа критиковали су намеру суда да укине право освојено пре скоро пола века. У уторак су широм земље и испред Врховног суда организовани протести са којих је послата порука да судије не треба да дирају пресуду из 1973, познату као „Ро против Вејда”, преноси Национални јавни радио.
„Ро против Вејда” постао је преседан којим је право на абортус загарантовано женама у свим деловима Америке. Случај је назван по жени која је под псеудонимом Џејн Ро тужила државу Тексас, односно локалног тужиоца Хенрија Вејда, тврдећи да ова савезна држава крши устав јер јој не дозвољава да оде на легални абортус. Врховни суд је пресудио у њену корист, и та одлука је постала правни прецедент који се поштовао у целој земљи. Према овој пресуди, ниједна савезна држава није смела да забрани киретажу пре 23. или 24. недеље трудноће.
Ипак, у новој пресуди, којом Врховни суд намерава да поништи поменути прецедент, пише да је „’Ро против Вејда’ погрешан од почетка”, као и да не постоји уставом загарантовано право на побачај. Врховни суд чини деветоро судија, од чега је у садашњем саставу њих шесторо конзервативно, а троје либерално. Петоро је гласало за укидање пресуде „Ро против Вејда”.
Председник Врховног суда Џон Робертс осудио је чињеницу да је нацрт достављен медијима и обећао да ће истражити ко је то урадио.
„Ако је циљ ове издаје поверења унутар суда био да се подрије интегритет нашег рада, неће успети. Ово ни на који начин неће утицати на рад суда”, истакао је председавајући Робертс.
Док се релативно често дешава да се поверљива документа из владе или Конгреса тајно дотурају редакцијама, то се готово никад не дешава кад је реч о материјалима из суда у Вашингтону. Претпоставља се да је новинаре звао неко од либерала запослених у суду који су желели да судије промене одлуку под притиском јавности.
Не искључује се ни могућност да се седмој сили обратио неко од конзервативаца јер је већина била танка и неко од судија се премишљао. Председавајући Робертс није потписао већинско мишљење, а медији откривају да је он лобирао за то да се удовољи Мисисипију, али не и да се укида право на абортус у целој земљи. У овом случају циљ би био да се изврши притисак на судије да остану при првобитној одлуци и укину пресуду „Ро против Вејда”. И јесте створена таква атмосфера да ако судије сад промене мишљење, испашће да су то урадиле под притиском извршне гране власти, демонстраната и медија.
Међу петоро судија који су гласали за укидање историјске пресуде о женским правима налази се и троје судија које је именовао бивши председник Доналд Трамп. Њихови погледи на свет и тумачење устава су изражено десничарски, због чега се садашњи састав Врховног суда оцењује као један од најконзервативнијих у америчкој историји.
Јелена Стевановић
