Сад нека вам Солана објасни како је Косово јединствен случај

Да ли се неко сећа ко је и када изговорио кратку и пророчанску реченицу „Стрела је одапета“? Нико? Добро, давно је било. У питању је генерални секретар НАТО пакта крајем марта месеца 1999. године када су га новинари на једној од небројених конференција за штампу питали да ли има шансе за мирно решење Косовске кризе, како се то тада звало у Западној штампи. Стрела која је одапета 1999. године у Авијану и пошла ка КиМ се није зауставила. Не. Она и даље путује и за ових 18 година је, осим на КиМ, стигла и до БиХ, Донбаса и Крима, Шкотске, Курдистана и сада се налази на пропутовању кроз Иберијско полуострво где се указала Каталонцима. Шта мислите хоће ли стати? У праву сте, неће. На свом путу она ће сасвим сигурно посетити још и Баварску, Јужни Тирол, Трансилванију, Корзику, Македонију, Белгију, Северну Ирску, Баскију, Паданију опет Шкотску и ни тада се неће зауставити. Зашто неће? Па зато што је стрела тако дизајнирана да, иако је (тако нам се чинило тада) требала да погоди само Србију, она у ствари директно погађа суверенитет и територијални интегритет независних држава.

Да би 1999. године стрела погодила Србију и од ње одвојила КиМ направљена је да погађа, како га Шмит зове „номос земље“, а то значи просторни поредак на коме почива међународно право. Свако међународно право је, пише Шмит, један тачно одређени просторни поредак. Онај ко хоће да на силу мења тај просторни поредак, не мења он само границе неке државе. Не, то је заблуда у којој се ваљају и званичници ЕУ ових дана када папагајски понављају како је Косово јединствен случај. Он мења далеко више, он мења то међународно право које поредак оличава и на коме је поредак изграђен. Значи, нема насилног мењања граница без промене међународног правног поретка који их гарантује и који је њихово јамство.
Па зашто је онда стрела одапета? Да ли је неко хтео да наруши просторни поредак на коме, између осталога, почива и Европа? Није немогуће. Сваки пут када би у Европи избиле континенталне кризе, сукоби или ратови, они које прете нарушавању равнотеже на којој континент почива, у сукоб би се умешала и САД. Историја нас учи да њен циљ никад није био да се врати свом америчком континенту, већ да учешћем у кризи/сукобу/рату заузме позицију за накнадно арбитрирање у европским стварима. Након Првог светског рата постала је равноправан политички чинилац у Европи иако је пре њега нити једна европска сила није уопште озбиљно узимала у обзир. Након Другог светског рата постала је кључни арбитар у европским политичким токовима, иако је пре тога била само равноправан фактор. Након агресије НАТО пакта на СРЈ (а врло вероватно и раније, након бомбардовања босанских Срба 1995. године мимо одлуке Савета безбедности) постала је далеко више од врховног судије у Европи. Постала је врховни судија у целом свету. Тако да ако ико мисли да је сврха одапете стреле била уређење судбине косметских Арбанаса тај је у тешкој заблуди, као и високи чиновници ЕУ данас који као навијена дечија лутка понављају како је Косово јединствен случај. У то ни сами не верују али будући да још увек не знају шта ће држе се старе верзије, што каже народ „ко пијан плота“.

У актуелном случају врхунац апсурда је да је поменуту стрелу одапео управо један Шпанац, човек чије име краси поднаслов овог текста и који је осим службе у НАТО пакту још 10 година био (упростићу званичан назив функције) министар спољних послова и безбедности ЕУ. Е па сада нека Солана оде у Каталонију па нека им објасни како су они општи случај за који важи међународно право (и унутрашње шпанско право) па не смеју да се одцепе, док је КиМ посебан случај за који нити једно нити друго не важи па косметски Арбанаси могу. Само нек пожури, Каталонци се спремају да за два дана (текст се пише 4. 10. 2017.) званично прогласе независност. Када заврши са Каталонцима, нек пожури да то објасни Баварцима, Баскима, Немцима у Јужном Тиролу, Мађарима у Трансилванији, Ирцима у Северној Ирској итд. Биће то дуго путовање на коме ће утврдити да га стрела некако увек престиже. Добро је направљена. Направљена је тако да растура просторни поредак ка коме је упућена, али се није рачунало са тим да ће се некако све остале светске силе које су биле подређене у време када је одапета, стати на ноге. Безгранично се веровало да је пад Берлинског зида означио „крај историје“ (Фукујама) и да ће Американац бити „последњи човек“ на овом свету (опет Фукујама). Сада када обновљене регионалне силе (БРИКС) траже своје место под сунцем, и када се поново успоставља светска равнотежа и поново гради један нови просторни поредак (можда ће то бити обновљен стари у коме УН имају своју стару улогу арбитра у сукобима) ова чињеница садејствује са ефектом давно одапете стреле. С једне стране делују силе изградње новог просторног поретка, а с друге стране делује сила стреле која је направљена да разграђује стари поредак. Коначно, с једне стране разградња, а с друге изградња. Све у свему: градилиште. Градилиште новог просторног поретка и новог (можда и обновљеног старог) међународног права.

У свем том замешатељству појавила се и једна политичка лешина из Србије. Човек који је извршио политичку еутаназију брљајући у свом приватном интересу са сваком централном влашћу у Србији која је хтела да га фактурише, иако се званично залаже за Војводину као федералну јединицу у преуређеној Србији, а повремено инсинуира о независности исте. Тако га је сада и Вућићева влада фактурисала са два јавних предузећа у Новом Саду и пар тајних постављења АП Војводини. Мародер коме треба да смо захвални што је сопственом компромитацијом успео да тако дуго аутономашку политичку опцију држи лимитирану испод 7-8% подршке на покрајинском нивоу и тиме нас заштити од оне стреле из Авијана. Нек је жив и здрав. Чак и да се промени, касно се. О томе сведоче руски бомбардери у Сирији и руски ловци у Србији. Још само да овај несрећни Вучић схвати да се мења номос земље па да одобри статус дипломата Русима у хуманитарном центру у Нишу.

Јадна нек је мајка овим сиротим Каталонцима када им треба Чанак да их учини независним. Ни не знају у којој су опасности да заврше централизовани са свим полугама моћу у престоници као и сви они силни војвођанери који следе политичког зомбија. Изгубиће и ово што имају. А јадна је мајка и Чанку када нема где другде да прави Војводину независном него у Каталонији.

Бранислав Ристивојевић, НСПМ