САД повлаче линију фронта у Европи

Стејт департмент САД наводи Европу на припрему за рат. Говорећи у истраживачком институту Брукингса у Вашингтону, представница америчког Стејт департмента Викторија Нуланд је изјавила да што је могуће пре треба створити снаге за брзо реаговање у низу европских земља, а пре свега – “у свих шест земаља у близини фронта”. Нуланд није објасила које су то земље. Међутим, имајући у виду да се грађански рад у Европи тренутно води у Украјини, а и то да се у целом говору Нуландове као лајтмотив првовлачила украјинска тема, логично је претпоставити да је под државама на линији фронга представница Стејт департмента имала у виду земље које се граниче с Украјином. Заиста, с Украјином се, не рачунајући Русију, граничи 6 земаља: Румунија, Мађарска, Словачка, Пољска, Молдавија и Белорусија. Међутим, последње две на овом списку уопште нису чланице Северноатлантске алијансе.

Шта недостаје Викторији Нуланд – познавање математике или географије – није толико важно. Важна је друга ствар: док Европљани, пре свега Немачка, Француска и Русија, из све снаге покушавају да скрену украјински сукоб у миран колосек, САД покушавају да га заоштре и подигну на међународни ниво.

На самиту НАТО у јесен прошле године под изговором заштите од потенцијалне агресије од стране Русије донета је одлука о повећању доприноса за војни буџет организације у износу од 2% БДП. У таласу пропагандистичке реторике чланови алијансе су на то пристали. Међутим, кад је дошло време за плаћање, многи Европљани су постали свесни да за хипотетичку претњу већ сад треба да дају стваран новац. Летонија и Литванија су, између осталог, покушале да се повуку, али је Стејт департмент устима Нуланд упозорио да им САД више неће дозволити да се “скину удице”. САД не намеравају да се одрекну планова за решавање проблема с Русијом рукама и џепом европских чланова НАТО, истиче директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.

За стварање снага брзог покретања треба издвојити ресурсе које Европа нема. САД не намеравају да троше свој новац за то. У овим условима бих изјаве Стејт департмента САД оценио више као елемент притиска на партнере из НАТО него као на реалну перспективу. Да су САД имале новца, оне би свом такозваном савезнику – Украјини, да ли жив новац, а не би само давале некакве гаранције другима да ће им Украјина вратити новац.

Не тако давно министри финансија Европске уније су се договорили да позајме Украјини 1,8 милијарди евра. САД су такође донеле одлуку о томе да се за Украјину издвоји 2 милијарде долара – али у кредитним гаранцијама. Што, ипак, није нимало сметало министру финансија Украјине Наталији Јереско да саопштии да САД издвајају помоћ за Украјину у виду две милијарде долара и пружају чврсту подршку деловању кијевских власти на југоистоку земље.

После овакве индулгенције украјински припадници снага безбедности су појачали артиљеријске и авијационе нападе на стамбене квартале Донбаса. И премда се војска Кијева повлачи, број жртава међу мирним становништвом расте из дана у дан. Али, шта Кијев брига за то кад имају таквог савезника као што су САД, који је спреман да им обезбеди снаге за брзо покретање НАТО­? И шта има везе што ових снага још нема, главно је да су се САД већ прихватиле решавања овог проблема.

Наталија Коваљенко, Глас Русије