У говору руском војном врху, председник Владимир Путин је позвао на “драстично унапређење” оружаних снага у наредних пет година да би се Русија супротставила низу нових спољних претњи и, како је рекао, америчким “систематским покушајима подривања равнотеже снага”.
Руски војни стручњаци упозоравају да Путинов оштар говор у среду у Министарству одбране вероватно није био намењен страној публици, пише конзервативни амерички лист “Кришчен сајенс монитор”.
Ипак, његови ставови су широм света протумачни као још један знак – један од многих – да се Русија под Путином “окреће ка унутра, утврђујући се против страног утицаја и користећи страх од спољних претњи као средство за спровођење све конзервативније и изолационистичке врсте националног јединства”, пише лист.
“Промена геополитичке ситуације захтева брзу и промишљењу акцију. Оружане снаге Русије морају достићи потпуно нов ниво способности у наредних 3-5 година”, рекао је Путин, по транскрипту говора објављеном на сајту Кремља. “Видимо како се нестабилност и сукоби шире светом. Оружани сукоб се наставља на Блиском истоку и у Азији, а опасност од ‘извоза’ радикализма и хаоса расте у нама суседним регионима”.
Русија је дубоко узнемирена оним што види као хаос који се шири на Блиском истоку на таласу “Арапског пролећа”. Кремљ оптужује Запад за потпиривање побуне и брине да ће се немири проширити на њен, углавном муслимански, север Кавказа где исламистичка побуна годинама постепено јача.
“У исто време, видимо методичне покушаје да се стратешка равнотежа поткопа на разне начине”, рекао је Путин.
“Сједињене Државе су у суштини сада покренуле другу фазу свог светског система противракетне одбране. Има и покушаја да се прогласи могућност ширења НАТО даље ка истоку, а ту је и опасност милитаризације Северног пола… Сви ти изазови – а то су само неки од многих пред нама – од директног су значаја за наше националне интересе и, самим тим, одређују наше приоритете”, додао је он.
Стручњаци кажу да је Путин вероватно потегао спољну претњу као средство да у војном врху Русије обнови нормалност и смисао заједничког циља после пет година свеобухватне структурне реформе која је довела до принудног пензионисања више од половине официрског кора, и до укидања десетина “фантомских” дивизија из совјетске које су имале потпун састав официра, али не и војнике, а све је то требало да се замени мањим бројем мобилних, професионалних војних “бригада”.
Реформе су убрзане после кратког летњег рата Русије с Грузијом, који је, иако победоносан, открио многе озбиљне недостатке у руским оружаним снагама. Поред драконских структурних промена, Кремљ је одобрио 750 милијарди долара за осмогодишњи програм опремања војске оружјем 21. века.
Те реформе је спровео сада ражаловани бивши министар одбране Анатолиј Сердјуков који је оптужен за корупцију и уклоњен крајем прошле године потезом који многи посматрачи сматрају осветом старог војног естаблишмента.
“Реформе Сердјукова су представљаје снажно одбацивање руске војне традиције због чега их је мрзела већина официра”, каже Александар Голц, војни колумниста онлајн магазина “Јежедневни журнал”.
“Сердјуков је у суштини укинуо совјетски и царски модел ‘масовне мобилизационе војске’ и покушао да га замени модернијим оружаним снагама”, каже он. “Сада је добар историјски тренутак за такве реформе јер је јасно да наше оружане снаге немају с ким да се боре у свету”, тумачи Голц за амерички лист.
Сердјукова је заменио Сергеј Шојгу, један од најпоштованијих политичких лидера Русије, веран Путину, који је ужаснуо либерале рушећи реформу комад по комад, очигледно уз благослов Путина.
Шојгу је већ издао 20 наређења за повратак на старо, укључујући обнављање двеју славних дивизија – Таманскаје и Кантемировскаје, које је Сердјуков већ био претворио у мање бригаде, каже Виктор Баранец, бивши портпарол Министарства одбране, сада војни коментатор московог дневника “Комсомолскаја правда”.
“Шојгу покушава да врати војску у положај који је имала пре Сердјукова”, каже Баранец, истичући да већина официра и војника одобрава поништавање реформе.
“Они поздрављају одлуке Шојгуа… Сердјуков је касапио војску, а чак и добре ствари које је увео, лоше су спроведене… Војска се нада да ће Шојгу моћи да настави како је почео”, каже он.
Голц каже да Путин, који је, пре свега, и увео војну реформу и поставио свог блиског сарадника Сердјукова да је спроведе, добро зна да су баш те промене биле од суштинског значаја да руска војска уђе у 21. век.
Ипак, у говору војном врху, Путин је избегао било какво помињање напора Шојгуа да се реформа преокрене и свој говор је ограничио на теме које сигурно добро пролазе код окупљених генерала: потреба за већом будношћу пред растућом спољном претњом, боље оружје за оружане снаге, више вежби и маневара, и веће плате и више повластица за официре.
“Путин савршено добро разуме шта је потребно, али он ових дана изгледа да је пре свега заинтересован да осигура политичку подшку официра старог кова”, каже Голц за “Кришчен сајенс монитор”.
Бета
