САГА О ПЕЦОНИЈУ (2): Рутовић са шест метака послао Шарићеву последњу опомену

Имовина Предрага Ранковића Пецонија вреди више од милијарду евра. Зна се да је до тога дошао најтежим кривичним делима, али он тврди да је чист као планински поток, све је стекао поштено ризикујући да буде ухапшен и осуђен на дугогодишњу робију. Суочавање с правдом избегао је уз помоћ корумпираних политичара. Увек је знао коме и колико треба да плати заштиту од закона. Ипак, ни то га није сачувало од беса колега из криминалног миљеа.

Није лако српским тајкунима. Уживају у опљачканим парама, али главу носе у торби. Мирослав Мишковић и Милија Бабовић су били киднаповани. Богољуб Карић је неколико пута бежао из Србије, а десет година се, као и Станко Суботић Цане, налазио под потерницом. Милан Беко је преживео атентат. Само је Пецонија, као да је нагори, задесила свака од тих невоља. Пре 20 година отели су га шефови сурчинског клана Зоран Шијан и Љубиша Буха Чуме. Тешка срца, платио им је пола милиона марака. Неко време се скривао у Румунији и Македонији. Сад, кад је помислио да је прошло најгоре, нашао се на нишану Жељка Рутовића.

Крајем марта прошле године, у београдском хотелу „Праг“, Рутовић је дошао на прославу коју је приредио Срђан Миловановић, власник ТВ КЦН. Пришао је сепареу у коме је седео Ранковић. После неколико размењених реченица, извукао је пиштољ и испалио му шест метака у ноге. Без нервозе, Рутовић је сео у ауто, одвезао се до аеродрома, где га је чекао приватни авион, којим се дистанцирао на безбедну удаљеност, у Црну Гору. Кроз то време, Ранковић је оперисан у Ургентном центру.

Ипак, ватрени обрачун је највише забринуо и заболео Александра Вучића. Чим је обавештен о томе шта се десило, позвао је брата Андреја и наредио му да напусти Београд. Последње што је Александру требало пред крај председничке кампање била би вест да се његов бата налазио на месту мафијашког обрачуна. За Пецонија није бринуо, знао је да ће одбити да сарађује с полицијом, да неће оптужити Рутовића, а камоли поменути да је и Андреј био у „Прагу“.

Пецони га није изневерио. Не само полицији и медијима, већ ни сарадницима није хтео да говори о Рутовићу. Два месеца је провео у Ургентном, где је подвргнут серији операција. Међу првима, посетио га је Вучић. Донео му је флашу вина и лепе вести.

– Рутовић је готов, има рак, не вреди ни да се бавиш с њим – рекао је.

Не зна се да ли је то тачно и да ли му је Пецони поверовао, али сигурно је разумео поруку да ни не помишља на освету.

Вучић је био задовољан начином на који су медији амортизовали причу. Ниједан дневни лист, ни телевизије с националном фреквенцијом, нико није поменуо Андреја. У ретким извештајима наводили су се само технички детаљи, углавном контрадикторни, како би збунили јавност. Под Вучићевом строгом контролом објављиване су информације о томе да је расписана потерница за Рутовићем, да је приведен и саслушан. Исти извор обавештавао је читаоце да Рутовић није осумњичен и да не постоји потерница. И главни јунак тих текстова понашао се у истом стилу.

Жељко Рутовић са супругом Мирјаном Божовић

– Не знам о чему се ради. Немам благе везе с оним у вези с чим ме зовете и о чему причате. Смешно. Мени је то све много смешно. Ви се очигледно шалите са мном када ме зовете око таквих ствари. Заиста, мени је све то смешно – одговорио је Рутовић на питање новинара „Блица“ да ли се налази у бекству због пуцања на Ранковића.

Као повод за тај инцидент, напредњачки медији су пласирали теорију по којој је Рутовић увредио „силиконуше“ које су биле у друштву Ранковића, па је овај, као прави џентлмен, скочио и узвратио псовкама. Случајно или не, као „силиконуша“ због које је дошло до пуцњаве, поменута је певачица Тијана Радивојевић. Три недеље раније, она је била у друштву Милана Наранџића Лимуна кад је он упуцан, такође у ногу. Наранџићеве повреде су биле лакше, па је успео сам да се одвезе у Ургентни центрар. Лекарима и полицији је испричао да је погођен метком на неком стоваришту у Малом Мокром Лугу, али није хтео да каже ко је и зашто пуцао. Пецони и Лимун су стари другари, још из сурчинског клана. Као такви, забележени су у „Белој књизи“ у којој је Душан Михајловић, 2002. године, објавио списак свих криминалаца у Србији, на основу кога су обојица ухапшени током акције „Сабља“. Сплет околности је дао довољно материјала медијима да спинују случај и сакрију праве разлоге сукоба.

Једну верзију истине Вучић препричава најближим сарадницима, а понекад и познаницима за које зна да ће је пренети Ранковићу. Позивајући се на информације које је прикупила БИА, Вучић тврди да Пецони још од 2009. године дугује десет милиона евра Дарку Шарићу. Нарко бос, који се налази у притвору, доскора није инсистирао на враћању новца, а и не би да га није иритирало Пецонијево бахато понашање. Наводно, Шарићу је прекипело кад је ухапшен Владимир Поповић, звани Влада Поп. У јануару прошле године, под сумњом да је, с још двојицом сарадника, рекетирао бизнисмена Милоша Рилака, Поповић је ухапшен. Медији су га описивали као власника коцкарнице „Хавана“ и блиског сарадника Луке Бојовића, повезаног са црногорским шкаљарским кланом. Од тих, битније су информације којима су располагали Вучић, Рутовић и Шарић. Вучић је знао да Влада Поп води већину Рутовићевих послова у Београду, а кумови Рутовић и Шарић су били убеђени да је то хапшење наместио Пецони. Ипак, ни тада се нису одлучили за отворени сукоб. И то су ставили на списак других Пецонијевих грехова, међу којима је узимање земунског ресторана „Венеција“.

Кап је прелила чашу кад је запаљен Рутовићев ресторан „Два јелена“ у Скадарлији. По свему судећи, Рутовић је закључио да је пожар подметнут и да је кривац Ранковић. Два дана касније, док се дим још није развејао, дошло је до пуцњаве у „Прагу“.

Вучић је лично протурао гласине да су „Шкаљарци“ припремали атентат на њега, и то оним оружјем које је пронађено у Јајинцима, али није хтео да се игра ватром и улази у отворени обрачун. Сарадницима је причао да не разуме како је Пецони себи дозволио такав кикс да врда с отплатом дуга Шарићу и, додатно, да изазива Рутовића.

Уз своју пословичну патетику, Вучић је истицао тешко здравствено стање Жељка Рутовића. Наводно, два пута је оперисан у Америци, оба пута неуспешно. Одрекао се алкохола и почео да пије јаке лекове, па је постао раздражљив и агресиван. У таквом стању, од Пецонија је тражио да врати паре Шарићу. Добио је ругање, на које је узвратио хицима у ноге.

Ако је Вучићева теорија тачна, Пецони је добио последњу опомену, после које никад више неће моћи нормално да хода. Баш брига Вучића за Пецонија, важне су му само две ствари: да се не замери Шарићу и Рутовићу, као и да се нигде не помиње да је бата Андреј био сведок обрачуна.

(Наставиће се)

Најпаметнији човек на свету

Пошто је богат, Ранковић је уверен и да је паметан. То је доказивао и у болничком кревету Урегентног центра, након што му је Рутовић изрешетао ноге. Лекари су морали да му надугачко објашњавају сваки детаљ у терапији. Пецони је анализирао налазе и рендгенске снимке, на основу којих је наређивао шта и како да се предузме током операција и санације повреда. Због тога су му лекари прилепили надимак „Колега“.

Поред медицине, одлично се разуме у медије и уметност. Откад је покренуо ТВ Кошаву, данашњи Хепи, ауторитарно уређује програм. Безброј пута се догодило да се јави режији и нареди да прекину емитовање неког филма: „Досадан је, не могу то да гледам…“ На његов захтев убачени су еротски филмови у касним сатима, они му нису досадни.

За „Парове“ је ипак најзаслужнија његова супруга. Као пасионирани пратилац ријалити програма, она је осмислила „Парове“ и одредила ко ће да учествује и за колики хонорар.

Спас је у мањирки

Срђан Миловановић, власник телевизије Коперникус, организовао је коктел на коме је Жељко Рутовић изрешетао Предрага Ранковића. Миловановић је прослављао куповину хотела „Праг“, иако је неколико дана раније Министарство привреде поништило ту приватизацију.

После првих испаљених метака, Миловановић је побегао у кухињу.

– Чим је почело да пршти, ушао сам у кухињу и сакрио се иза врата. Онда сам се сетио да би и други могли да крену за мном. Нисам имао где, па сам ускочио у мањирку. Под поклопцем сам остао све док није дошла полиција. Нисам видео ко је у кога пуцао, баш сам био уплашен – причао је касније Миловановић, иако му је мало ко веровао да је, онолики, успео да улегне у мањирку.

Пецони је захладио односе с њим. Иако нема доказе, убеђен је да му је Миловановић наместио суочавање с Рутовићем. Знао је да су у сукобу, а ипак их је обојицу звао на прославу.

Пецони и смрт, стари другари

Док је развијао своју криминалну империју, Предраг Ранковић је на онај свет испратио многе сараднике. Последњи у том низу је Бојан Смиљковић, бивши полицајац и Пецонијев телохранитељ.

Смиљковић је пажњу јавности привукао у јуну 2010, кад је из пиштоља ЦЗ-99 испалио хитац у Чуметов „мерцедес ЦЛ 60“, приликом инцидента код београдске Арене. Тада је Чуме налетео на колону возила у којима се налазио Пецони и његово обезбеђење. После „чешања“, Смиљковић је намеравао да пуцњем заштити газду. На суђењу је признао кривицу и нагодио се са тужилаштвом да добије казну од шест месеци затвора за кривично дело угрожавање сигурности.

Четири године касније, Смиљковић је убијен у Бољевцима. Према информацијама из истраге, убио га је Перица Вулетић, који му је дуговао 8.000 евра. Вулетић је дан касније извршио самоубиство.

Пецони није дошао на сахрану свог телохранитеља, који га је чувао десетак година.

Предраг Поповић