Вашингтон – У једном од ретких случајева обелодањивања онога што обично остаје у домену званичних тајни, високи званичници САД су изнели да је земља већ неко време у „сајбер-рату ниског интензитета” са својим великим геополитичким противником – Ираном.
Ту информацију су у петак неименовани званичници најпре изнели у „Волстрит џорналу”, да би то онда, с пратећим драматичним упозорењима, помињући и могућност „дигиталног Перл Харбора”, потврдио и секретар за одбрану Леон Панета, у унапред припремљеном говору који је одржао у Музеју ваздухопловне и свемирске технологије у Њујорку.
Детаљи о иранској офанзиви су и даље поверљиви, али је предочено да је реч о организованом напору Техерана да Америци узврати за велику сајбер-саботажу коју су успешно организовале овдашње службе: вирус „стакснет” (верује се да је заједничко америчко-израелско дело) који је унео хаос у компјутерске системе у нуклеарном постројењу „натанц” и знатно успорио иранско напредовање ка атомском оружју.
„Нападе нису организовали обични Иранци”, рекао је за амерички пословни дневник неименовани функционер, указујући да је тако нешто могло да се уради само уз помоћ државних ресурса. Леон Панета је пак констатовао да је реч о „значајној ескалацији”.
На мети су пре свега биле америчке банке и друге финансијске институције. „Оружје” које је коришћено није било толико усавршено – коришћен је стандардни хакерски метод „ускраћивања сервиса”, односно загушивања интернет веза појединих рачунарских система, тиме што нападач аутоматски производи огроман број захтева нападнутом серверу, што за резултат има његову блокаду.
Одговорност за ове нападе, чије су мете биле банке „Џеј-Пи Морган Чејза”, „Бенк офАмерика”, Пи-Ен-Си, Велс фарго и друге, преузела је група која себе назива „Касам сајбер фајтерс”. Амерички експерти су недвосмислено идентификовали Иран као полазиште ових напада, а занимљиво је да су ирански „сајберфајтери” унапред најавили шта ће учинити.
Иран је иначе нови актер у свеопштем „сајбер-ратовању”: безмало свака земља је или „агресор” или жртва, а најчешће у обе улоге. Иран се међутим први пут именује као значајан учесник у овим активности које су пре свега шпијунске: проваљивање у компјутерске системе владиних институција и корпорације је начин да се дође до туђих тајни.
Претпоставља се да је Иран своје офанзивне сајбер-потенцијале почео да организује још прошле године, када је откривен „стакснет”, досад најсавршенији компјутерски вирус и први који је употребљен као моћно оружје једне државе против друге. Касније је откривена и његова подврста, вирус назван „флејм”, који је заразио рачунарске мреже у неколико држава на Блиском истоку.
Чињеница да је Леон Панета изашао са упозорењима о „дигиталном Перл Харбору” овде се тумачи и као притисак на Конгрес, где је, због одбијања републиканске опозиције која има већину у Представничком дому, заустављен закон који је предложила Обамина администрација о већим обавезама корпорација у сајбер-одбрани и новим стандардима за то. Закон је блокиран после успешног лобирања бизниса, а пре свега Волстрита, са образложењем да намеће нове, веома високе трошкове.
Према изнетој хронологији иранских напада, види се да су почели још у јануару, краткотрајним блокирањем неколико система америчких банака. У јулу ове године извршен је затим веома успешан удар против главне нафтне компаније Саудијске Арабије, када је вирус назван „шамун” избрисао податке са чак 30.000 компјутера.
У августу је на мети била једна енергетска компанија из Катара, да би у септембру били најављени напади на америчке банке, реализована тек овог месеца.
На мети је била и израелска берза.
„Волстрит џорнал” износи овдашње процене да је Иран за јачање својих сајбер-потенцијала досад потрошио најмање милијарду долара, уз истовремено навођење да САД у исту сврху издвајају око три милијарде.
Да у америчком случају није реч само о одбрани, сведочи и Панетино упозорење из поменутог њујоршког говора „да успешно спречавање сајбер-напада не може да се постигне само дефанзивним мерама”.
Пентагон је већ усвојио такозвану сајбер-стратегију, а да сајберратовање глобално ескалира показује и актуелни заплет између Вашингтона и Пекинга, после упозорења Обавештајног комитета Конгреса да кинеској корпорацији „Хуавеј”, која производи телекомуникациону опрему, не треба омогућити пословање на америчком тржишту, због могућности да њени уређаји већ имају уграђене програме за шпијунирање.
Политика
