02.03.2013. –
Деликатно званично ћутање САД поводом учесталих сајбер напада из Кине може ускоро да се заврши. По налогу Беле куће приватна фирма Мендиент извршила је трасирање сајбер напада из Кине. Испоставило се да је већина напада ишла са једног истог места – из неугледне бетонске зграде у предграђу Шангаја где се налази војни одред АРТ1.
Управо одатле су нападачи улазили у компјутерске мреже преко 140 америчких организација. Посебно интересовање су изазвале авионске и космичке технологије и из неког разлога дизајн еолских турбина. При томе ком АРТ1 није само крао информције. Било је покушаја да се проникне у финансијске институције, системе управљања електроенергетиком и контроле ваздушног саобраћаја.
Власти САД прећутно подржавају закључке Мендиента, али у интервјуу избегавају да наводе Кину. Чак на списку опасних интернет-адреса који је недавно био упућен провајдерима САД, нема помена о томе да оне припадају Кини. Медији пишу да би се разобличење Кинеза негативно одразило: они би заузели одбрамбени националистички став. Још да не заборавимо да је Пекинг главни трговински партнер Вашингтона и држи 8% читавог америчког државног дуга. То су важни узроци тако необичне толеранције Американаца.
Али њене границе су исцрпљене, и Бела кућа је почела да разматра узвратне мере. Нема много варијанти. Може се на пример мирно затражити од Пекинга да прекине нападе. Или да уведе економске или друге санкције, на пример визне забране за лица ухваћена у сајбер шпијунажи. Могу се предузети узвратни напади уз помоћ америчких сајбер одреда, који су већ тобоже избацивали из строја уранијумске центрифуге у Ирану. Помоћник државног секретара Роберт Хорматс предлаже да се приђе са стране: треба убеђивати Кинезе да рачунање да ће скинути шлаг са америчких технологија смањује темпо њиховог сопственог технолошког раста.
Конфликт тешко да ће се претворити у нови хладни рат – до њега би пре довели не сајбер напади, већ војни маневри у Југоисточној Азији. А случај са сајбершпијунажом је сам по себи прилично мали, може да буде начин пристика, сматра експерт за конкуренто извиђање Јевгениј Јушчук.
– Код нас су својевремено ловили енглесе са „шпијунским каменом“, одакле је ишла предаја података. То се избацује у тренутку када треба означити свој став у преговорима, рецимо, да би се добила додатна полуга притиска. Ово процуривање информација има неки циљ. Који, не знам. Али тешко да ће замолити Кинезе да мање шпијунирају.
Хакери из загонетне зграде до данас нису нанели директну штету и нису покушали нешто да разоре или оштете, истичу експерти Центра за анализе стратегија и технологија Василиј Кашин.
– Ако Кинези на своја дејства буду добијали неки договор на политичком нивоу или на нивоу економских односа, они могу да се замисле, али сумњиво је да би се Американци одлучили на неке кораке који реално погоршавају односе. Као друго, нејасно је где је била нанета штета. Биле су крађе научно-техничких инфорамција преко Интернета, али друге чињенице ми не знамо.
Варијанте међу којима ће Бела кућа морати да бира могу да се сведу на две: натавак повољног бизниса или тактика активног одвраћања. Али избор је тешко начинити, и не зна се после којих дејстав аиз Шангаја председник САД треба да да наредбу за узвратне сајбер нападе.
Борис Павлишчев,
