У РУКАМА “информатичких ратника” сајбер простор стекао је статус петог борбеног подручја, заједно са копном, водом, ваздухом и космосом. Сајбер напади крећу се од узнемиравања до провала у компјутере банака или контроле летења, крађе обавештајних и привредних података, онеспособљавања система, крађе новца из банкомата. Цео свет обишла је вест о хакерској банди која је украла 45 милиона долара са банкомата широм света. Виртуелни свет постао је тако не само циљ напада, већ и моћно средство сајбер терориста.
Др Ненад Путник, доцент на Факултету безбедности у Београду, који дуго изучава овај феномен, каже да све чешће злоупотребе сајбер простора у субверзивне сврхе говоре о његовој “рањивости”.
– И моћне информационо-комуникационе технологије имају своје слабе тачке, а рачунар у рукама терористе може бити опасно оружје – каже Путник. – Онемогућавање нормалног рада информационих система, у друштву које је постало од њих зависно, може имати озбиљне последице, неке чак и фаталне уколико се угрозе критичне информационе инфраструктуре: системи за контролу копненог и ваздушног саобраћаја, хидро-бране, нуклеарне електране, безбедносне и здравствене службе или дистрибуција електричне енергије.
Нове технологије изнедриле су нове претње, али и актере – хакере, хактивисте, инсајдере, сајбер криминалце и сајбер ратнике. Претња су и криминалне групе, терористичке организације, али и државе са својим националним армијама и обавештајним службама.
Интернет је неисцрпан извор осетљивих информација, а глобална умреженост повећава број циљева који се могу достићи путем сајбер простора. У приручнику за обуку Ал каиде, пронађеном у Авганистану, написано је да је коришћењем јавно доступних ресурса могуће прикупити барем 80 одсто корисних информација о непријатељу.
У Србији свако четврто домаћинство поседује рачунар, а свако пето прикључак на интернет, од чега застарелу модемску конекцију има њих 85 одсто. Више од половине Срба не користи рачунар.
– Ми тек закорачујемо у информационо друштво – каже Путник. – Али наш простор није остао недодирнут сајбер криминалом. Српским сајбер вандалима је порастао “углед” на међународној сцени, први пут током НАТО-бомбардовања и касније, кад је покренут поступак против групе “Стратокастер” – четворице наших држављана који су учествовали у електронској превари грађана САД.
КАКО СМО ИЗБЕГЛИ НАПАД СРБИЈА није међу високоинформатизованим земљама, што нам је помогло да избегнемо сајбер напад током агресије НАТО. Американци су од сајбер напада на Србију одустали само зато што информатичка технологија у нашем банкарству, полицији, војсци није била међусобно повезана.
Сајбер тероризам је у многим земљама уврштен међу проблеме националне безбедности. Каква је могућност заштите нашег сајбер простора?
– Србија се против сајбер претњи бори тек десетак година и нема довољно развијену свест о опасностима сајбер криминала – каже Путник. – Ретка смо држава у региону чија Стратегија националне безбедности не препознаје важност сајбер одбране.
Иако и данас постоје правне празнине у кривичном законодавству које регулише ову област, помак је учињен оснивањем Одељења за борбу против високотехнолошког криминала при Окружном јавном тужилаштву у Београду. Али, како тврди саговорник, национални закони нису довољни, јер се ограничавају на територију једне државе.
Случајеви “Призма” и “Сноуден” отварају питања заштите људских права и приватности – да ли је дозвољено прислушкивање грађана и пресретање електронске комуникације, где су границе уплитања државних служби у приватни живот грађана?
– Закон о електронским комуникацијама предвиђа њихову тајност, а пресретање није допуштено без пристанка корисника, осим уз одлуку суда – каже Путник. – Ако постоји сумња да је учињено кривично дело, аутоматско рачунарско претраживање личних података спроводе криминалистичка полиција, БИА, ВБА, ВОА, органи царинске службе или други државни органи. Мера може трајати највише шест месеци.
Новости
