Србија

Сакрили плате, па се праве блесави

Директори крију плате, бране се да не знају да је то законом забрањено. Многи наводно немају ни представу да о зарадама морају да обавесте Министарство финансија.

На званичном списку који је „Блиц“ добио од Управе за трезор укупно је 550 државних органа и служби који нису пријавили зараде из августа. Извор „Блица“ близак Министарству финансија додаје да тој обавези „подлежу“ све државне институције па и независна тела попут Фискалног савета и Народне банке Србије, тј. гувернерке Јоргованке Табаковић, која не доставља податке, а то покушава да оправда посебним статусом НБС.

– Закон је прецизирао да се у регистар морају достављати подаци о запосленим, постављеним и ангажованим лицима код свих директних и индиректних корисника новца из буџета. Изузети су Војнобезбедносна агенција, Војнообавештајна агенција и БИА – наводе у Управи за трезор за „Блиц“. 

Неке од институција које трезору нису доставиле извештаје о платама

Канцеларија за помоћ и обнову поплављених подручја
Управа за брзи одговор
Комисија за заштиту конкуренције
Институт „Кирило Савић“
Галеника
Универзитет одбране
Републички центар за таленте
Председник и веће општине Земун
Центар за истраживање удеса и озбиљних незгода Београд
Буџетски фонд за националне мањине Београд
Буџетски фонд за воде
Буџетски фонд за шуме
Буџетски фонд за развој ловства

Спискове не шаље ни „Галеника“, а директор Живомир Новаковић тврди да не крије ништа.

– Све што трезор тражи ја достављам, али нисам знао да податке о зарадама морам слати и без њиховог захтева. Али, ако то морам, онда то ћу и учинити – обећао је Новаковић, чија је месечна зарада 210.000 динара, док је просечна плата његових радника 55.000.

На питање зашто крију плате, јуче нам нису одговорили у Комисији за заштиту конкуренције. Одговор нисмо добили ни у Институту „Кирило Савић“ иако су нам обећали да ће нам се јавити директор Станислав Глумац. У општини Земун, чији је председник Дејан Матић, а која је такође на списку, тврде да су информације о платама проследили на време.

На листи је и Марко Благојевић, директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја, на другом месту је Управа за брзи одговор, а зараде крију и многи председници општина, те различити фондови, институти и комисије.

Програмски директор ЦЕСИД-а, који добија и 129.000 динара од државе, каже да у Канцеларији коју води Србија плаћа само његову зараду.

– Плате преосталих двадесетак радника намирују се кроз донације и не видим шта би ту требало да се пријављује. Своју зараду сам пријавио Агенцији за борбу против корупције – рекао је Благојевић за „Блиц“. На питање колико зарађују његове колеге, Благојевић каже да су им плате на нивоу „државних“.

Плате морају обелоданити и Директорат за цивилно ваздухопловство, који се не финасира из државног буџета, али и судови, тужилаштво, факултети. Закон је предвидео казну за прекршај и до 2,5 милиона динара, али није регулисао ко наплаћује, па никоме досада није наплаћена.

 

Сузана Лакић, Блиц

Фото: РАС

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!