Са свих страна, нажалост и изнутра, су деловања против једниства српског националног корпуса и државе Србије. То није од јуче, али су српски државници, политичари, научници и културни посленици налазили начина де се та непријатељска деловања у релетавном миру како тако амортизују. Ако ништа да се барем вербално, културом и научним стваралаштвом супротставе сваковрсном насиљу.
Свестан сам тешког међународног положаја Србије и српског народа за који су најмање криви Срби. Унапред су проглашени кривим, јер су се супротствали рушењу државе за коју су дали огромне људске и материјалне жртве и у Првом и у Другом светском рату. Изнутра су је рушили управо они којима су српска војска и срски народ донели слободу и тиме омогућили стварање каснијих сепаратистичких република – држава које ће уз огромну подршку страног фактора и разорити бившу СФРЈ. Историја неће амнестирати ни Хрвате, ни Словенце, ни Муслимане од њихове сепаратистичке и прљаве борбе за разбијање заједничке државе која им је била дала све што никада раније нису имали.
Међутим, историјске чињенице су неумољиве. Српски етнички и национални простор је добро познат (Република Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Војна Крајина, Дубровник, Северозападна Македонија). Актуелне политичке и културне елите у бишим републикама могу да проглашавају синтетичке нације и културе и врше насиље над историјом користећи тренутну констелацију снага и односа на Балкану, али заборављају да све што није утемељено на истини и науци не може да траје дуго.
Имам утисак да свему томе доприносе и неке владајуће структуре и делови културне и научне елите српског народа и Републике Србије самим тиме што се јасно и гласно не оглашавају и не супротставе оним средствима која су у датом тренутку могућа. Такође, имам утисак да се тако понашају прихватајући наметнуту кривицу и мазохистички су спремни да све прихвате и отрпе хрлећи у наручје онима који у својим кухињама кувају црну стварност српског народа и припремају још црњу његову будућност.
У Црној Гори, том једном оку српског народа, једном поносу српског народа, Срби су тренутно најугроженији од црногорске актуелне власти. Баналан је пример са учеником који је добио јединицу због тога што је рекао наставнику да је Црна Гора прва српска држава (Дукља и касније Зета). Али, тај пример на веома једноставан и очигледан начим преставља стварни положај Срба у званичној Црној Гори. Сигуран сам да већина Црногораца не подржава такав однос. Међутим, владајуће елите су учиниле све да онемогуће отпор или обесмисле стварне жеље и интересе народа.
ИЗВОР: Искра