Самит у Београду, нервоза у САД

У Београду се завршава трећи самит Кине и 16 држава централне и источне Европе. Ово је, како је рекао српски премијер Александар Вучић, састанак у општем интересу Запада и Истока. Народна Република Кина је заинтересована за ширење на нова тржишта а младе чланице ЕУ које су остале без великих инвестиција после 2008.године, чекају нова улагања у крупне инфраструктурне пројекте. Српски новинар и стручњак за Кину и југоисточну Азију Борислав Коркоделовић резимира досадашње резултате самита одгаварајући на наше питање како оцењује досадашњу сарадњу централне и источне Европе са Кином:

Некада је привредна сарадња, у време социјализма у централној и источној Европи била доста развијена између Кине и тих земаља. С тим што је то на неки начин било обрнуто раније- Кина је у то време увозила и технологије и знања, чак и капитал па и читаве производне погоне из тадашњих социјалистичких земаља. Сада се ситуација потпуно окренула, јер је Кина у последње три деценије силно напредовала за разлику од већине ових земаља које су, условно говорећи стагнирале или се јако споро развијају. Тако да је сад ту проблем како ускладити огроман трговински дефицит, које земље централне и источне Европе имају са Кином. Једине две земље које имају суфицит у трговини са Кином су Македонија и Словачка. Обе стране раде и кроз форуме (као што је овај који се одржава у Београду), како да избалансирају ту трговину са Кином.

Кина би желела да неке од својих производних погона пресели у централну и источну Европу- као што, на пример, већ постоји у Чешкој, а нешто од тога и у Словачкој. Пољска је нарочито заинтересована за инфраструктуру, за изградњу железничких веза са Кином, које би онда могла даље да прослеђује на Запад или у своје блиско окружење у централној Европи.

За десет месеци 2014.године, промет робе и услуга међу НР Кином и државама централне и источне Европе је порастао за готово 10%. А то је тек једна десетина обрта Кине за Западном Европом. А инвестиције Кине у источну Европу су мање од суме коју је Кина уложила у Италију.

Како видите улогу Србије, као домаћина скупа, у ономе што многи стручњаци називају „Новим путем свиле“? Има ли она неке компаративне предности у односу на суседе попут Мађарске, Хрватске или Румуније?

Ту би прво требало да будемо реалисти. Када пратите српске медије, онда имате утисак да је Србија главна у читавој тој причи. Међутим, нажалост то није тако. Србија и у спољно-трговинској размени и поготову са огромним дефицитом који има у тој размени знатно заостаје, односно она је чак при дну када се гледају кинеске статистике које се битно разликују од статистика Привредне коморе Србије.

Кина је веома пристутна у Мађарској и Румунији и то вишестрано- и на културном плану и на економском плану, као и по питању учењу кинеског језика, оснивања Конфучијанских института. Уосталом, постоји нека азијска веза између Мађарске и Кине. Са друге стране Румунија је најмање три пута веће тржиште од Србије. Иако се у Србији о томе много не говори, у Хрватској постоје већ значајни кинески планови. Уосталом, кинески председник је посетио Хрватску пре пар година, а Србију није. Према томе, Кина веома води рачуна о овом региону.

Србија је сада актуелна зато што је између осталог, била спремна и зато што су претходни руководиоци успели да закључе неколико уговора односно пројеката, попут модернизације термоелектране у Костолцу. Ту се свакако мора поменути и овај мост Борча- Земун који ће бити отворен и неколико траса на овом магистралном путу К-11 ка Црној Гори. Било је много проблема и заправо прави се послови и сарадња тек захуктава. Занчи, Србија је успела да смогне довољно снаге и смелости да буде практично прва земља у Европи, у којој ће неки већи инфраструктурни пројекат попут овог моста Михаило Пупин бити изграђен искључиво кинсеким капиталом и радом.

Немојмо заборавити да је Кина чланица организације БРИКС. Недавно је Вашингтон критиковао Индију за сарадњу са Русијом. Како Ви на ово гледате?

Мислим да ће Вашингтон све нервозније реаговати на пројекте земаља чланица БРИКС. На последњем самиту они су направили велике и важне кораке, попут стварања Развојне банке БРИКС. Остаје нада да ће државе чланицеове организације заједно издржати све притиске, обзиром да БРИКС и представља многополарни свет.

По Вашем мишљењу, како САД сагледавају самит у Београду?

Мислим да је реакцију Вашингтона најбоље описао премијер Мађарске Виктор Орбан. Он је свега неколико дана до самита Стејт департмента обнародовао антикорупцијски програм за државе Источне Европе, који подразумева да ће се САД борити против таквих појава у овим државама. То је по себи у реду, али су у Будимпешти зачуђени што се све то дешава иза њихових леђа, без консултације са владама држава? Очигледно је да ће САД деловати преко невладиног сектора и велико је питање колико је то безбедно за суверенитет држава од којих су већина учеснице самита у Београду.

Јована Вукотић, Тимур Блохин, Глас Русије

Photo: AP/Marko Drobnjakovic