БЕОГРАД – Епископ бачки Иринеј изјавио је да су односи Српске православне цркве (СПЦ) са Македонском православном црквом – Охридском Архиепископијом, којој је СПЦ недавно признала аутокефалност, братски.
Епископ Иринеј је у интервјуу за Печат рекао да су суштински, егзистенцијално и духовно то биле, јесу и биће једна Црква.
Указао је да примедба да је СПЦ предала и продала своје немањићке светиње на југу представља подметачину и истакао да се у Томосу о аутокефалији јасно и гласно каже да СПЦ уступа на коришћење своје историјско наслеђе новој аутокефалној Цркви.
Иринеј је додао и да самозвани критичари превиђају чињеницу да СПЦ није имала доступ својим јужним епархијама од 1941. године па до недавно, а да данас и сви српски архијереји, почев од патријарха, имају доступ свакој светињи у Северној Македонији и сви архијереји из Северне Македоније имају доступ свим српским светињама широм света.
“Статус Цркве у Северној Македонији је канонски потпуно и исправно регулисан. Испуњена су два главна услова: није прошла теза да Српска православна црква мора, једноставно, да призна пуч, односно самопроглашену аутокефалност (1967), а, са друге стране, она је на делу показала да јој приоритет представљају јединство Цркве и спасење душа и савести око два милиона верника, а не било какви парцијални интереси”, истакао је иринеј.
Објаснио је да је статус једне помесне цркве ствар свеправославног консензуса и прихватања, али да се притом полази од Мајке Цркве, у конкретном случају од ЦПЦ.
Иринеј је указао да је то канонска норма и историјска пракса и навео да су све новије аутокефалне цркве добиле аутокефалију иницијативом своје Цркве Мајке, а то је Велика Христова Црква у Цариграду, чијој јурисдикцији су пре тога припадале, а да је потом следила рецепција од стране осталих православних цркава.
“Тачно тако смо и ми поступили: иницијално смо дали аутокефалију, а затим обавестили све – по рангу или по диптисима, од Цариграда до Тиране и Прага, односно Прешова на даљи поступак”, навео је Иринеј.
Говорећи о положају СПЦ у Црној Гори, навео је да је “тамо огромна већина народа уз Светосавску Цркву” и да је народ, “када је била угрожена црквена имовина, знајући да је то истовремено напад на национални српски идентитет, а не мање и на духовни (православни) идентитет оних Црногораца који не желе да се декларишу као Срби, бранио црквену имовину одлучније него сопствену”.
Изразио је наду да ће се процес стабилизације прилика наставити и додао да је добар знак потписивање Темељног уговора између црногорске државе и СПЦ.
