17.08.2012. –
„Само не питајте за Европу!“ – узвикује штампа. „Питање о референдуму је свима на устима“, „Позиви изјаснити се о Европи су све гласнији“ – сличним насловима је ових дана пуна немачка штампа. Први је с иницијативом за плебисцит иступио министар финансија Немачке Волфганг Шојбле.
Немци треба да размисле о свенародном гласању о променама Основног закона, донетог још 1949. године, сматра он. Ради се о томе да је у њему заједно с приврженошћу европској идеји, утемељен принцип суверенитета државе у одлучивању о главним питањима свог живота. За промену Устава су недовољни гласови парламентараца.
Иницијативу за референдум је у интервјуу за немачки „Билд“ подржао и министар спољних послова Гидо Вестервеле. Па и Ангела Меркел не престаје да говори о важности политичког савеза у Европи. Истина, у недавној изјави званичног представника кабинета Меркелове је наглашено да „овог момента на дневном реду није питање сутрашњег или прексутрашњег дана“. Ипак, како кажу коментатори, од камена који је у „политичку воду“ бацио Шојбле разилазе се широки кругови. Шта се крије иза дискусије у земљи?
У садашњим условима дискусија о референдуму није ништа више него „игра с народом“, у току које се политичари надају на постизање унутрашњихциљева. Већина политичара и експерата, како у земљи, тако и ван ње, схватају да Немци неће гласати против свог џепа. Јер дати Бриселу нова овлашћења, па сад и буџетска, значи да ће Немци плаћати за туђе рачуне. Па и коме дати та овлашћења? Зар оним „безбојним сенкама“, како их назива «FrankfurterRundschau», које су сами лидери земаља ЕУ и подигли на тако високе положаје, бојећи се раста утицаја Брисела? Постоји још један важан аспекат, о којем у интервјуу за „Глас Русије“ говори шеф одељења за земље и регионе руског Института Европе Владислав Белов:
– Дискусија о питању референдума, – говори Белов, – је саставни део предизборне кампање 2013. године. У септембру те године ће бити постављено питање о поверењу владајућој коалицији са тачке гледишта резултата 4-годишњег владања и рада у условима кризе зоне евро. Ради се о томе у којој је мери Немачка обавезна да преузима одговорност за финансирање ових или оних инструмената изласка из кризе? И на тој позадини референдум, ако га уопште буде, јер су за то потребна велика средста, ће бити само додатни инструмент подршке друштвеног мњења у оквиру предизборне кампање. Али у сваком случају одлуке референдума су обавезне.
И Белов, и немачки стручњаци подсећају да се овог септембра очекује одлука Уставног суда Немачке о томе да ли се уклапа увећање финансирања европских фондова за стабилизацију са Основним законом Немачке.
