БИА ће убудуће моћи да прислушкује и тајно снима грађане Србије само уколико постоји јака сумња да раде против њене безбедности. За постављање уређаја за слушање, сликање или пресретање поште неопходно је да захтев Агенције са предлогом конкретне мере и образложењем, овери суд.
Ово је суштина недавно усвојених промена прописа БИА, којим је рад ове службе, после „црвеног картона“ на Уставном суду крајем прошле године коначно усаглашен са највишим правним актом. Новим параграфима прецизно су одређене четири мере које су изузетак од неповредивости тајне писама и других начина комуникације. Захваљујући њима зауздана је моћ ове службе, која је донедавно имала готово одрешене руке у избору начина надзирања широког круга грађана.
Усвајањем измена закона о БИА, ова служба добила је право да прислушкује разговоре сумњивих особа без обзира на начин комуникације који користе. То значи да ће службеници БИА убудуће моћи да посегну не само за телефоном грађанина који је „под мерама“, него и инбоксом електронске поште, профилима на „Фејсбуку“ или „Твитеру“, СМС порукама. То ће убудуће бити могуће не само на јавним локацијама, већ и у приватним просторијама. Агенција ће моћи и да примењује рачунарско чешљање туђих личних података и пореди их са информацијама до којих је дошла праћењем или прислушкивањем.
Овакве трилер-методе, међутим, биће коришћене само у ситуацији када су неоходне, и после пажљиве процене ризика од кршења људских права. Тачно одређену меру предлагати директор БИА, а за давање сагласности биће задужен први човек Вишег суда у Београду.
– Измене закона о БИА допринеле су већој транспарентности њеног рада, али и бољој заштити људских права грађана Србије – каже министар правде Никола Селаковић. – Са њим су се, уз одређене примедбе, сагласили и заштитник грађана и повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Бивши министар одбране и народни посланик Драган Шутановац сматра да је Србији потребан нови закон о БИА.
– Њена делатност задире у приватност свих грађана Србије и према томе би требало да се тако и третира. Потребни су нам и механизми боље контроле агенције, који ће онемогућавати злоупотребе закона.
Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику каже да је тренутно закрпљена само једна рупа у иначе лошем Закону о БИА.
– БИА је у пракси контраобавештајна, безбедносна и обавештајна, а понајвише полицијска служба – објашњава Петровић. – Њено укључивање у у полицијске истраге у више наврата је критиковано. Иако је добро уређен начин прикупљања података пресретањем комуникација, остала овлашћења и начини прикупљања података Агенције су и даље остала уопштено уређена.
ПАЛИ И ВОЈНИ ПРОПИСИ
Рад Безбедносно-информативне агенција у законске оквире уведен је 2002. године. Овај закон, међутим, пао је прошле године на Уставном суду, јер су поједини његови делови оцењени као недовољно прецизни и уопштено написани. Чувари Устава су оборили чланове који говоре о мерама праћења и прислушкивања, који су Агенцији давали велику слободу у избору начина за надзирање грађана. На сличним одредбама претходно су пали и закони о војним службама безбедности, који су касније исправили ове недостатке.
Р. ДРАГОВИЋ, Новости
