Са пољопривредницима у Србији од 30 банака сарађују само три и оне годишње у пољопривреду пласирају око 120 милиона евра, указано је данас на другом Пољопривредном форуму “Храна за Европу” у Суботици.
Помоћник директора за послова са становништвом у Комерцијалној банци Жива Жебељан оценио је да пољопривредници уредније враћају кредите од привреде, али да ипак постоје одредјена кашњења исплати, истакавши да пољопривредним кредитирањем бави само неколико банака.
Према његовим речима, портфолио пољопривредних кредита креће се око 250 милиона евра, а банке годишње у пољопривреду пласирају око 120 милиона евра – 50 одсто се односи на дугорочне и исто толико на краткорочне кредитне линије.
Жебељан је истакао да би имајући у виду да у Србији има 650.000 пољопривредних газдинстава, на годишњем нивоу могло да се пласира много више средстава и да се банке озбиљније укључе у финансирање.
Он је указао да банке немају систем за препознавање пољопривредника и да би од велике помоћи били агробанкари, напоменувши да ни државне субевније нису у потпуности прилагођење потребама пољопривредника.
Жебељан је указао на мањак пара на банкараском тржишту и неадекватан колатерал, поручивши да су могућа решења коришћење страних фондова, алтернативних начина финансирања путем штедно-кредитних задруга, успостављење државно – приватних фондова.
Када је реч о кашњењу у исплати, он је као разлог означио то што откупљивачи не плаћају на време и додао да треба успоставити агрокомору која би “ушла у коштац” са њима и наметнула одговарајући систем.
Ђорђе Радуловић из Сектора за управљање продајом малом бизнису је навео да тренутно од 30, само три банке раде са регистрованим пољопривредним газдинствима и додао да не верује да је проблем у недостатку новца, већ у мотивацији.
Радуловић је указао да пољопривредници у Србији годишње узму 120 милиона евра кредита, оценивши да су процеси који укључују жиранте компликовани и да их клијенти најчешће избегавају, као и да банке немају превише слуха за старт-ап кредите.
Према његовим речима, потребно је успоставити нове моделе – залоге за рабним записима и на род, као и лиценцирана јавна складишта и олакшати кредитирање репроматеријала и кредитирање на кратак рок.
Радуловић је закључио да честе промене пољопривредне политике, као и политичке промене у тој области имају негативан утицај, те да је стратегије потребно доносити на период од пет година – а не на 10 или 20 година или само за текућу годину.
Танјуг
